Учитељ

Огледно предавање по укудној настави У 1 разреду 227

„Ја ћу вас измирити“, рече неко повеће момче, по имену Лука. Узе орах разби га и пружи једну љуску Петру: „Ово је теби, што си га први опазио.“ Другу љуску пружи Павлу: „Ово је теби што си га први дигао!“. Језгру поједе сам говорећи: „Ово је мени за мој труд што сам вас мирио“. Затим се насмеја и једном и другоме и оде.

Ко зна ово да ми исприча Ко ће још» Да лису браћа паметно урадила» Шта су они требали урадити Ко се овде користио» Ко је био лукавији; Шта је било кад су се њих двојица свађали» Ко се користио. А кад се двојица свађају, ко се онда користи; — Трећи, неко други. Да ли сте чули неку изреку за тог — Кад се двојица свађају трећи се користи Кажи ти ту изреку. Ти!... Како је било Петру и Павлу кад их је Лука преварио. Да ли је добро свађати се» Доноси ли свађа добро или злог Шта свађа рађа, да ли добро или зло Како бисмо то могли казатир

— Свађа зло рађа.

Је ли свађа паметнар Него каква јег — Луда. Да ли има штогод луђе од свађе» Ко би то умео изреком да каже2

— Од свађе ништа луђе.

ХК. — Кад се уверимо после дужег препричавања да деца знају добро да причају, прелазимо на драматизовање причице. Хајде, децо, једно ће дете да буде Петар, друго Павле а треће Лука. Пустити децу да сама одигравају своје улоге. Ко је, децо, од њих тројице погрешио» Шта је требао казатир Шта још није урађенор

М1

Шта је орах» — Воћка. Знате ли да ми именујете још коју воћку2 Ја ћу сад да вам кажем једну загонетку за воћку, да видим да ли ћете погодити шта је_

Ја знам једну кућицу, црвених је зидова. Без врата на улици. А пет су у њој станова. Ту станују дечица, смеђи им капутићи. Ко хоће њима да уђе мора кућу појести (Од Шпољара). Загонетка се мора неколико пута поновити јер је деца не могу одмах упамтити. Шта је то децо» Шта се може појести» Шта је споља црвенор Ако не погоде може им се загонетка казати и поново је изговорити и прокоментарисати. Где расту крушке» Како се зове дрво на чему расту крушке.

УН

Па кад се дрво зове крушка, а шта је ово» Род. А кад деца даду одговор, „крушка“, онда ћу их навести да направе разлику између рода и дрвета. Пошто крушка расте у воћњаку шта је онда она још» — Воће.

Облик. — Каквог је обликар — дугуљаста, округла, дугуљасто-округла. Каква је до петељкер — Шиљаста, ка цвету је дебља (широка). Делови. — Које делове има крушкар 1.) Спољни. Петељка, кора, љуска,

цветно удубљење (јамица). 2.) Унушрашњи. Месо, језгра (срце или срж). Колико има одељења у језгриг — Шест до осам. (Деца ће сама сећи и уверити се). Какве је боје језгра» (мрка, црна). Чему служи» — Даје семе. А зашто ће семер Да се посади и никне кова биљка. Када ниче ово семе — У пролеће,

Врсте. — 1). Према укусу: Слатке, полукиселе, сочне, брашњаве, водене. 2). По величини: велике, мале, средње. Џиновске — велике крушке. Чучаво воће (крушке). 3). По времену зрелости: Ране, позне зимске. 4). Према искоришћавању; За кување, за печење, столно воће. Како се пекуг — Целе. Као комадићи (парчад); ољуштене, неољуштене. Где се пекуру — У рерни, на пећи, у пећи за печење хлеба. Сушимо их на сунцу.

Име. — 1). Домаће врсте: буздованка, такуша, калуђерка, арапка, караманка, благун, воденци, масларка, какушка, полошка. У Јужној Србији: Шпанка, Топка, тупњаци, тиранка, беговка, леринка. (Разуме се деца ће именовати само оне врсте које се налазе у томе крају) 2) Стране врсте. Царска водењача, Наполеонова водењача, тамјанска водењача, париска грофица, вијенка и тд. (Ово разуме се само у великим градовима, и то ако је некоме од деце позната која врста).