Учитељ

Трећа међународна конференција за јавну наставу 371

ПЕДАГОШКИ КОНГРЕСИ

Трећа међународна конференција за јавну наставу

Трећа међународна конференција за јавну наставу отворена је у Женеви 16 јула 1934 год. Конференцију је приредио Међународни биро за васпитање, чијем су се позиву, преко швајцарске федералне владе одазвале 34 државе. Успех ове треће конференције освештао је разлог за опстанак ових годишњих међународних заседања за јавну наставу.

Претседник конференције био је г. Марсел Нин (Муп5), главни секретар министарства просвете у Белгији; потпредседници г.г.: Георг Цок, комесар за васпитање у Вашингтону; Асал Беј, египатски генерални конзул у Женеви и Ф. Иденбург, шеф отсека централног статистичког уреда у Хагу.

За приказивање резултата рада конференције најбоље ће нам послужити навођење неких одељака из закључног говора г. Жана Пјажета, директора Међународног бироа за васпитање:

„Извештаји које су поднели сви делегати о кретању васпитања у њиховим земљама дали су нам прилику да извршимо један педагошки пут око света. Најјачи утисак који нам од тога остаје јесте једновремена сличност и оригиналност сваког од тих извештаја. Проблеми су исти готово свуда, али су околности различне. Питања и дискусије које су избијале поводом многих од ових извештаја, довољно су показале интересовање које смо сви имали при овом међународном обавештавању.

Што се, пак, тиче три питања означених у дневном реду, ви сте их расправљали у духу одлучности и заједничке опрезности. Ви сте, господо, изасланици својих влада. Према томе, једна државна конференција могла је да доноси императивне закључке, па чак да спреми и одредбе. Ни ви сами, ни Међународни биро за васпитање који је сазвао ову конференцију, нисмо хтели то. Од отварања конференције ми смо инсистирали на чињеници да то није у нашим намерама, а ви сте били мудри да пажљиво избегавате ту неупутност. Јер данас свака принуда у погледу васпитања донела би опасност да на крају постигне супротно циљу. Напротив, ви сте изгласали такве препоруке да су по њима могућа разнолика решења. Допустите, дакле, да вам признам да су ваше препоруке јаче него што смо ми предвиђали.

Ваше препоруке инсистирају на извесним општим принципима као: седмогодишње обавезно школовање, које заслужује да постане освештано; затим потреба сагласности између законских мера које се односе на образовање и оних које се односе на рад.

Ви сте третирали и питања школске организације, на пр. о

сагласности у погледу образовања у разноврсним школама, о избору учитеља евентуално позваних за продужну наставу за