Учитељ

Библиографија. 393

Подмет и прирок

Које су главне речи у реченици» — Главне речи у реченици јесу подмет и прирок. — Да и то напишемо на табли! хоћемо ли то писати на средини или упочетку таблег — Упочетку табле.

Главне речи у реченици јесу подмет и прирок.

Шта је подмет у реченици; — Подмет је она реч у реченици о којој се говори. Који ће то да понови, а ја да пишем на табли»...

Подмет је она реч у реченици о којој се говори.

Шта је прирок у реченици» — Прирок је она реч у реченици која нешто казује о подмету. — Ви из последње клупе да поновите- шта је прирок, док ја пишем на табли! Хајде прво ти!...

Прирок је она реч у реченици која нешто казује о подмету (која казује шта ради подмет или какав је подмет). |

Који ће ово да прочита што сам написао на табли» — Ти!... Тил Би!

М. — Смислите по једну реченицу, па да ми кажете која је реч подмет, а која прирок! Коју си реченицу ти смислио... Која је реч у тој реченици подмет2... Која је реч у тој реченици прирокг... (Тако пропитати што је могуће више ученика).

Код куће напишите по пет реченица, па испод подмета повуците по једну црту, а испод прирока повуците по две црте.

Кузмичево. Вит. 3. Трумбуловић

Библиографија (Прикази књига и часописа)

1 Филозофија и општа педагогика са помоћним наукама

а) Домаћа књижевност

М. М. МоуаКомје: (0 розједпут озпоуата Мусја 1 пибепја, “ афогако адапје, 557. 140, Ластеђ 1934.-Растура књижарница С. Б. Цвијановића, Београд, цена 30— дин. — „Шта је светг“ — питање је које се мисаоно пробуђеном човеку наметало од вајкада. Испитивачки нагон његов попео је у току последњих двадесет и пет векова број покушаја његовог решења до једне замашне висине. Неки од оваквих покушаја носе претенциозно име философских система. Откуда међутим да је наша слика о свету стално променљиваз Може ли она икада бити дефинитивно изграђена, тј. може ли се о овом основном филовофском проблему уопште сада рећи „последња реч““ — 0 томе, као н о многим друтим проблемима који с овим стоје у вези, налазимо у горе означеном филозофском саставу М. М. Новаковића обавештења, која заслужују за- | цело нашу особиту пажњу.

Сва питања, према. Новаковићу, која прелазе границе искуства, или границе етзактних наука, не могу никако имати само један једини одговор. Разлог овоме треба тражити у самом карактеру нашег мишљења, у коме влада принцип антатонизма или супротности. Из овог анатагонистичког принцила, проистиче и подвајање света у појавни и претставни, или материјални и духовни свет, као што из њега проистичу и познате Кантове супротне космолошке идеје (антиномије):. да свет нема почетка ни краја, и супротно томе да има почетка, и краја; да се свака сложена ствар састоји из простих делова, и томе вупротно да ништа није просто у свету; да је каузалитет општи закон свих појава у