Учитељ

396 Библиографија

Д-р Никола М. Поповић: Психсанализа,' основи. учења: Сигмунда Фројда, Београд 1985, в. 8%, стр. 300, цена 50.— дин: Издање-Геце Кона А. Д. — При закључку листа добили смо ово значајно дело, г.. Поповића, професора Универзитета у Београду, па ћемо о њему донети опширнији приказ у идућем броју нашег часописа. Дело је писано на широким основама и претставља велику академску монографију о психоанализи. Само је учење Фројдово овде изложено упоредо са учењем А. Адлера о индивидуалној психологији и учењем К. Јунга, психијатера из Цириха. Тако се наша читалачка, публика првипут на нашем језику упоредо упознаје са учењима ова три велика научника, и психолога.

Дело је подељено на пет великих глава. Прва говори о положају психоанализе у савременој психологији, друга о пеихоанализи и њеним противницима, А. Адлеру и К. Г. Јунгу, трећа. о метапсихологији, четврта излаже Фројдову теорију о сексуалном нагону човека и-пета товори'о психоанализи и филозофији. Пре излагања је дат предговор. После излагања поговор, где је нарочито реч о преводима Адлеровог „Нознавања човека“ и Фројдовом „Уводу у психоанализу“. ; ·„ РОМ. :

6) Страна књижевност

Биолошна педагогија. — Може се рећи да је основе за, биолошку педатогију дао већ Коменски. У својој педагогији, нарочито у Великој дидактиљи, он је увек ишао за тим да начела за-педатошке и методичке поступке доведе у везу с природним законима и појавама. Касније је увео биологију за основу своје педагогије Херберт Спенсер, али он не узима појаве из природе као илустрације и не изналази аналогије, као Коменски, нето заснива своју педагогију позитивистички. Опсежније је покушао да изради педагогију на темељу природних наука и да своја разлагања и теоријски обравзложи Паул Бергеман (болаје Радасовк али етаћгипе ви авепећа ећет Стапдфасе, 1900). После њега педагогија се кретала различитим путовима: социјално становиште је одржано углавном, али су за основе узимане природнонаучна психологија (Мојман и други), духовнонаучна психолгија (Дилтај, Шпрантер и други), културна лозофија (опет Шпрантер, Кершенштајнер, Лит), дестриптивна (чисто описивање васнитних појава, Крик, Лохнер) итд. Ипак се не занемарује биолошка педагогија. 1921 напивао је Б. Хаувдинг књигу под натписом: Основна питања: и основне линије једне биолошке педатотије (бтипатареп ила Стлашцеп ејпег Њлојоствећеп Радатостк), а недавно је у Немачкој школи (Резеће 5ећше, за 1928) М. Шмит (бећт1д4%) написао значајан чланак: Покушај једне биолошки засноване педагогије (Мегатјоћ етег јојовласће Ђестаадећеп Радастоглк). Рагд.

Педагогичесна практика, месечно списание за основни учитељи. Редакторђ: Антонљђ Борлаковљ, В рн', год. ХТУ, књ. 1, 2 и 3. Цена годишње ва, иностранство 120 лева. — Педагошка пракса је часопис за савремену педаготику за наставнике основних школа и прогимназија, па према томе тежи да излаже све струје и појаве савремене педатогике које имају за циљ обнову школе. Један део је теориски, други практични. Часопис заслужује пажњу и наших учитеља. М. Р. М.

А. А. Смтрнов: Пенхологиа профессић, М. ср. 30, стр. 136. — Ова психологтија професија излаже увод у главна питања научног избора професија и нарочито се задржава на методици испитивања погодности за извесне професије. Можемо да жалимо што се ова лепа студија отраничава само на неке мануелне професије, као металисте, дрводеље, ткаче, типографе и раднике у транспортним професијама. Ипак и као таква добро долази за оријентацију у психологији. мануелних професија. ј М. Р. М.

Д. Димитровљ: Обша тезриа на вљапитанисто. Варна, 80, стр. 244, цена 60 лева. — Општа теорија васпитања, коју нам излаже г. Димитров, садржи у себи укратко сажета предавања која је он држао у Трговачкој академији.у Варни. Како су студенти за ту академију долазили из трговачких. школа, гимназија и учитељских школа, то је природно што је аутор своја пре-