Учитељ

414 „Др. Борислав П. Стевановић

гораца истих племена у Црној Гори. Само елиминисањем других. фактора, упоређивањем немешаних типова који су дуже времена: живели у различитим срединама, и ако имамо при руци обимније градиво, можемо утврдити релативан утицај средине (ако таквог има) на супрот утицају урођености интелигенције. Додуше и онда. бисмо решавали проблем само са приближном тачношћу, јер не можемо сигурно знати да ли су мигрирали људи веће способности, или људи нижих способности; или без обзира на способност само људи економски принуђени.

Занимљив културносоцијални проблем имамо у случају два села која нису много удаљена (могу бити у истом срезу или свега неколико километара удаљена једно од другог), релативно су слична економски, географски и етнички, али је једно село имало школу кроз неколико деценија а друго тек од скора. Колико износи утицај школе кроз три генерације на пример (ако је школа: постојала већ 60 година), за разлику од кратког или никаквог утицаја, где су родитељи још неписменир Можемо испитивати проблем културног утицаја и на тај начин што ћемо поредити децу писмених и децу неписмених родитеља у истом селу.

Утврђивање разлике између варошке и сеоске деце је необично важно за нас, нарочито ради бољег организовања просвете. По себи се разуме да разлика постоји. Само треба утврдити колика је и каква је та разлика. Према нашем налазу") разлика износи нешто више од једне године умног развића (14.28 месеци умног развића) за децу од шест до једанаест година узраста, тј. сеоска деца су за толико заостала у свом развићу. Потребно би било проширити ово испитивање на већи број деце, те тако проверити или извршити корекцију нађене разлике.

Могли бисмо навести још неколико проблема. Разлика између планинских села и села у равници, сточарских и земљорадвичких крајева, плодних и сиромашних крајева. Разлике између села у близини културних центара и села удаљених; између села повезаних саобраћајним средствима и села отсечених, села разбијеног и села збијеног типа. Каква су деца села на државним границама, каква су деца села која се баве занатима2 Какав 4е менталитет деце из великих задруга за разлику од деце иноко-. сних породица»

Од расно и социјалнохигијенских питања могу нас занимати: деца крајева у којима се доста или сувише пије алкохол. Крајеви са развијеним виноградарством и шљиварством (ако ово: служи претежно производњи ракије) би можда могли дати градиво за овакве проблеме. Деца крајева који су познати са развијености сифилиса такође би се могла испитивати. И крајеви у којима је гушавост честа појава могу занимати испитиваче.

Учитељи су најподеснији радници за прикупљање оваквог градива. Они и остали наставници би били и најспособнији испитивачи помоћу тестова јер је реч о испитивању деце. Одрасле је-

=) Види наведени одељак у наведеној студији.