Учитељ

Први почеци дечјег говора 419

значај. Тако на пр. место да каже: „И сувише мало“, оно каже само: „Сувише“, те тако промени смисао. Једно је дете чуло једну дугачку реч, па је скратило и место „Енрико Голдман“, одговорило је „Егоман“. Поводом бркања речи сувише и сувише мало, Прајер вели да то исто деца чине кад кажу горе место доле, шопло место хладно, јуче место данас итд. Главна тешкоћа је у томе, што деца не могу да разумеју два облика: потврђивање и одрицање. Једна девојчица ни у 18 месецу није знала правилно да употребљава да и не а Феријева девојчица тек у другој години имала је у своме речнику да и не. Једна девојчица означавала је са да одрицање нечега.

Понекипут деца исказују одрицање описивањем: „Бебе иде у воду, не“, говорило је једно дете кад није хтело да се купа, а друго: „Једна је чаша, не, чаша мамина“, у место: „Ово је мамина чаша“. Познавала сам једно дете, које је говорило: „Ја не једем; не седим; не пијем“, баш онда, када је тражило да једе, да седи, да пије“.

Ако деца не разумеју апстрактне изразе, утолико мање могу да искажу разумевање апстрактних идеја а нарочито о времену и простору. Зато и говоре јуче, у место данас, а данас у место јуче. Код мале Фери у 29 месецу претстава о времену још није била апстрактна. Она је употребљавала садашњост, прошлост и будућност, али све у нарочитом облику. Када су јој говорили: „Ако урадиш ово, добићеш после то и то“, она је послушала, јер је знала шта значи „добићеш“ и „после“, али то није умела сама да употреби. Тек у четвртој години може се са сигурношћу констатовати, да деца тачно употребљавају данас, јуче, сутра. Једној девојчици обећали су купити неку ствар дан раније, али је она рекла: „Али данас је сутра“. Друга је хтела да употреби реч прекосутра па је рекла: „Сутра и опет сутра“.

Погрешке у дечјем говору. — Са својим малим речником и тешкоћама око изражавања, деца се често изражавају недовољно и погрешно. Позната је на пр. њихова конфузија између лепог и_ доброг, рђавог и ружног. Мала Бета чула је како мајка каже: „Ово се вино покварило и треба га просути“ па је казала: Ово је вино ружно и рђаво“. Другипут је мајка рекла: „Баш је ова кућа лепа; мило ми је што у њој станујемо“ а она: „Ово је мамина кућа“, јер је схватила, да су допадљивост и сопственост једно исто.

Као што су раније понављала звук и ако га нису добро разумела, тако деца примају и ствари неодређено, несавршено. Идеја „рђавог, лепог, доброг, ружног“, јесте идеја без квалитета много апстрактнија од „великог“ и „малог“, Због тога се деца често изражавају логиком, која је далеко од нас. Једна девојчица, кад је попила горке лекове узвикнула је: „Докторе, горка девојчица“. Она је та, која је пила горке лекове, па незна друкчије да се изрази и приписује их себи. Па и дечји појмови су много нетачни и несавршени. Кад одрастао на пр. затвори врата, не повраћа

215