Учитељ
Научне и прак. користи од употребе тестова интелигенције 403
полагане у њега, није за то крива нека промена интелигенције, или погрешно мерење те интелигенције. Она је остала иста као диспозиција, али није могла доћи до свог израза јер су недостајали други услови за потпун успех. Можда није било довољно амбиције и вредноће, или интереса, или здравља. Или се појавиле какве сметње емоционалне природе. Понављаним мерењем интелигенције код исте деце, сваке године или сваке пола године, са врло малим погрешкама се потврђује једном дата прогноза способности.
Да наведемо само један од неколико психолошких радова после рата који су имали за циљ да прате и контролишу умни развитак деце. Навешћемо најзамашнији рад те врсте, одабирање најдаровитије деце у Калифорнији. Психолошки институт Станфордовог универзитета у Америци отпочео је у том смислу 1921 једну систематску студију, која је трајала десетак година и која ће се вероватно продужити и даље. Од четврт милиона одабрано је 1000 најдаровитије деце од 2—14 година. По свршеном одабирању развиће деце је праћено пуних седам година. (Изражена је намера да се напредовање одабраних прати још за двадесет година, дакле за неке одабране до њихове средовечности.) Раније нађени умни количнициз) одабране деце као групе остали су скоро непромењени. Само код одабраних девојчица они су се нешто смањили. Са врло малим изузецима, који се могу објаснити другим узроцима, сва деца су показала сјајан успех у школи и у свом позиву после школе (код оних који су школу већ завршили). Многи су брзо стекли више академске степене. Један је већ постао музичар композитор међународне репутације. Један је већ значајан научник. Из те групе неки су већ. млади песници и књижевници. Један је свршио универзитетске студије у шеснаестој, један у седамнаестој години. Многи су још увек сувише млади да би се могло говорити о њиховом успеху у вишим студијама и у животу. Али се зна да су и они успешно напредовали у свом школовању. На сваких осам обдарених седморо њих је прелазило из разреда у разред брже него што је то одговарало њиховом календарском узрасту. Чак ни то прелажење није било довољно брзо као што је требало да буде према стварним способностима и према показаном успеху у школи. Јер је код већине одабране деце нађено да су била успешно савладала наставно градиво за један, два и три разреда унапред и поред тога што се још увек налазила у нижем разреду.“) Данас је научна делатност психологије индивидуалних способности највише управљена на усавршавање метода мерења,
5 0 умним количницима, о њиховој константности, и како се количници прорачунавају на основу добивених бодова у положеним тестовима биће речи у једном од наредних одељака ове књиге.
%) Резултати наведеног рада објављени су у: Г. Тегтал, Мепфај апа Рћувтсај Ттаћа ој а Тћопзапа С еа Сћудтеп 1926, Г. Тегтап, Ргопшшве о; Уошћ, Којо пр Буде о а Тћопзапа С ед СћИдгел 1980.
26%