Учитељ

448 Др. О. Каднер

Утицај Хербартове педагогике најдубље је продро у нашу методичко-дидактичку литературу, где се, на жалост, хербартијанство као и у Немачкој изопачило у систем спољашних прописа, који се постепено разрастао у досадан и једнолики шаблон подробно разрађених правила за предавање. Напослетку, литература "ове врсте у нас за дуго време била је потцењивана. Списи и раз„мишљања ове врсте били су сусређени већином у часописима, који "су се појавили у већем броју („Школа и живот“, „Учитељ“, „Моравски васпитач“, „Учитељска беседа“, „Коменски“, „Чешка школа“, „Учитељске новости“, „Часопис учитељица“, „Градска школа“, „Корак“, „Педагошки преглед, и др.; неки у промењеном облику и сада излазе). Од самосталних радова већи део обрађује проб„леме матерњег језика и друга конкретна питања.

Од специјалних васпитних питања, у то време, продужава се претресање питања о националном васаштању као неодложни проблем за народ који се препорођава, који је занимао и многе "чешке песнике (Коубек, Лангер, Јабонски и др.). Од педагога ту ваља поменути пре свега Ф. Резача (Ег. Јов. Кехас, 1819—79) и -/. Машка, (Јап [. Мазек, 1828 —86), са чијим су именом у вези: школа словенских језика, „Матица Коменског“ за издавање педагошких списа, прва чешка „Педагошка енциколопедија“ (изашла је једна свеска) и часопис „Славјански педагог“) за ширење обавештења о словенским школама. Овамо долази и рад Ј. Со„кола. (Јозе! ЗоКој, 1831-1912), првог учитељског депутата у странци младочеха, одличног говорника на конгресима и скуповима, аутора у своје време врло популарних упутстава („Настава историје у "основној школи“, „Настава читања“) и, напослетку, састављача нових чешких читанака (заједно са Шчасним и Лепаржем). Пројекте реформе школе у националном духу дали су у то време: школски саветник и директор прве чешке реалне школе у Прагу „Ј. Венциг (Јов. ЖМепго, 1807—76) и његов наследник Ј. Вебр (Јан. Међг, 1831—1908). Од мораваца се треба са благодарношћу сетити „Јана Хавелке (Јап Науејка, 1839—86), првог уредника часописа „Коменски“, Јана Косине (Јап Еу. Козта, 1827—99), писца „Живот старог кантора“ и директора Ф. Баршоша (РЕг. Вапоб, 1837 1906). Била би неправда с њима у вези не сетити се Јана Неруда „((Јап Мегида, 1834—1891), који је истина, за кратко време био нас"тавник средње школе, али се у својим „фељтонима“ често бавио "школским питањима и показивао ретко разумевање дечјег живота.

Питање о националном васпитању допуњава се у ово време питањем 0 породичном и женском васпитању, пошто се у то време зачиње прави чешки домаћи живот без неприродне двоје„зичности и без одушевљења за све оно што је немачко. Групу педагога који се баве породичним васпитањем почиње у 1863 г. 1. Шулц (Рауе! Ј. 5ис, 1828—92) са списом „Општа педагогика

1) „Словенски педагог“ се штампао на свима словенским језицима, што је "зависило од сарадника из кога су словенског народа. Од југословенских педастога сарађивали су Филиповић, Милићевић, Пелагић и др. Часопис је био кратког звека. — Ур.