Учитељ

Хербартијанство у Чешкој 449

или упутство како треба разумно васпитавати девојке“; ово дело и поред све своје расплинутости, честог понављања и застареле психологије и сада заслужује да буде прочитано. Ту се писац ослања на старе класике, на Коменскога, Лока, филантрописте и нарочито на Русоа, од кога позајмљује читаве одељке и, напослетку, на немачког педагога Ошттаппа; уопште он гледа на породично васпитање трезвено и правилно, иако се са неким његовим хигијенским саветима (чак и неким васпитним) (сада не можемо сложити. Доцније је Шулц прерадио и проширио свој рад и понова га издао у 1874 г. под насловом „Основи педагогике и дидактике“; овде он већ претреса и питања школског васпитања и осим различитих детаља корисних за подражавање (одобравање природних казни, протест против историје ратова и династија итд.), он први у нас препоручује наставу веронауке без верског разликовања. Мање вредности су излагања о породичном васпитању у списима Ф. Тесаржа (Рг. Тезаћ, 1818—55) и његове супруге Ане, Јана Вишка, А. К. Витака и многих других. Потпуно је природно што највећу срдачност у питању породичног а нарочито женског васпигања развију у то време чешке књижевнице а пре свих Софија Подлипска (оће Роднрзка, 1833 —1897), која у облику писама („Писма старој васпитачици“, 1868) пи у белетристичкој форми („Примери из области васпитања“, 1874—75), а тако исто у нарочитом делу („Одломци о искуству самоваспитања“, 1875—76) излаже како племенито утиче на децу миловање, љубав и трпељивост родитеља и како се тешко ломи урођени дечји карактер; поред тога, она говори убедљиво и са разумевањем ствари о питању женског васпитања. Сестра Подлипске, Каролина Светла (Кагонпа Зубца, 1830—1899) у својим радовима (нарочито „Успоменама, из 1888) подвлачи недостатке женског васпитања тога времена, нарочито антинационални његов правац и површност, Иза радова Подлипске и Светле у овом правцу далеко изостају. ситни радови Венцеславе Лужицке. Божена Немцова (1820—1866) много је радила на чешком васпитању у школи и на патриотизму девојака. Она нам је у „Господину учитељу“ („Раписне!“) дала идеализирани лик чешке школе тридесетих година ХЈХ века. Њена „Бабушка“ потсећа на „Васпитачицу“ моравског лекара и будиоца Фр. Мошнера (Ег. Мозпег, 1797—1876), који у стилу Песталоција излаже рад удове Дарје (ПогоТку), у целини се предавши васпитању сеоске деце.

У то време у нас се појављују и први чешки радови из области хигијене и физичког васпитања, посебице радови лекара и економисте Ф. Кодима (РТШр З!апшвјау Кодут, 1811—84), чија су дела „Хигијена“ и „Соматологија“ била у своје време врло популарна, и радови И. Клике старијег, Шауера (Ј. Зацега и др. Најдубље је у дечји национални и културни живот проникао „Мирослав Тирш (Миговјау Тугз, 1832—84), чији је рад „Основи гимнастике“ (74 1адоув осиКи“, 1869) постао камен темељац

Учитељ од