Учитељ

456 Дим. Ђ. Димитријевић

МЕТОДИКА

Принцип бројања у елементарној рачунској настави — Од Дим. Ђ. Димитријевића —

Методичари су често склони да наставни рад натоваре на леђа само психологији, она има одлучујућу реч при избору, распореду и обради наставног градива у елементарној настави. Међутим, то је једнострано постављање, јер психологији је задатак да утврди како теку исходи свести, да ли на пр.: шестогодишње дете у настави првог рачунања броји и како. А да ли предузети пут води ка стварном успеху или не, то одлучује само наука о сазнању, она разјашњава логичку страну бројања и рачунања и у оваквом особеном случају разјашњава пут којим треба поћи и стићи до жељеног сазнања.

На основу овога постављају се два питања: да ли је шестогодишње дете у свом просечном развитку способно да схвати број и рачунање» И друго питање: која би помоћна средства била погодна да му то схватање олакша и тако дође до жељеног успеха» Јавља се из овога и треће питање: шта је задатак науци о сазнању у ком односу она стоји према наставир

Сазнање се стиче на основу здравог разума и све су науке тако постале. А наука о сазнању испитује начин, пут којим се дошло до успеха у некој науци. Према томе науци о сазнању јесте задатак да наукама открије начине како ће доћи до сазнања. Ово важи и за наставу, јер најзад и ученик долази до сазнања истим путем и да се она не могу створити друкчије, него што обично постају. Због овога је за елементарне учитеље од највеће важности да су добро упознати са резултатима испитивања суштине броја и метода за долажење до сазнања о броју и о рачунању. Учитељи треба да знају, поред историјског и психолошког, још и логичко порекло броја, које открива наука о сазнању. Па шта је то логичко порекло броја и рачунањаг — Свако сазнање до којег је једна наука дошла, изговара се у кратким и простим правилима и то је најкраћи говорни облик исказивања сазнања. Тако се извршава кратка логичка радња, која се састоји у односу каквог појма или какве претставе према другом неком појму или претстави. Или кратко речено: у односу нечега према нечему, у заснивању низа бројева то би било: један и још један јесу два, дакле добивена је једна нова јединица која се зове два. При овоме разликују се тројаке јединице: једна којом се почиње радња, друга која се додаје и трећа која је скуп претходних двеју јединица. Ова новопостала јединица два може послужити као полазна јединица, на коју се додаје опет један и сабирањем тих двеју јединица постаје трећа нова јединица Шри итд. додавањем по један у бесконачност. Према томе основне радње бро-