Учитељ

458 Дим. Ђ. Димитријевић

«се јављају у природи, дакле неуређене, у групи, у гомили, јер им је тако приступачније. Низ редних и низ основних бројева треба да је неограничен, јер се однос бројева може поновити у у бесконачном току. Кад се броји (ствари, опажања, претставе, појмови), онда се међусобно пореде два низа, који један према другом стоје у одређеном односу: то су низ за бројање и бројни низ. Да би се утврдио сваки члан низа за бројање, употребљавају се редни бројеви. При бројању треба полазити увек од логичког односа ствари за бројање и онда само бројање неће бити тако тешка радња како се обично претпоставља.

У настави првог рачунања треба поћи од конкретнога, јер деца на томе ступњу мисле конкретно. Не треба ни дати за бројање апстрактне јединице, већ очигледне (видљиве) и опипљиве ствари чулна стања и радње, а у приликама само и бројање односних претстава и појмова. Хербартијанци додају још да ствари за бројање буду и од интереса за децу. На часу рачунања деца треба да се заинтересују за односе ствари ради добијања јаснога схватања самих бројева, а не да се деца интересују за саме ствари. Ствари за бројање стога треба да су сиромашне садржином, просте, као што су куглице, дрвца, прстенови и др. Оне треба да су једнаке, подударне, па да буду погодне за циљ бројања, јер неједнаке и неподударне ствари претпостављају способност апстракције (апстрахирања) да би се могле бројати. На пр.: једна куглица плава, а друга зелена, схватиће се као две, само ако је дете у стању да апстрахује боје њихове. Казали смо напред да се ствари за бројање не морају нарочито уредити, већ их оставити онако како се у природи појављују. Али, да би се олакшао сам акт бројања, могу се уредити у два низа (групе), у парне и непарне и бројати са лева на десно, не прескачући ниједног члана низа за бројање. У овоме је баш битна разлика између методичара бројача и посматрача, који нарочито ударају гласом на то, да се бројеви опажају и схватају много брже и много лакше, кад су ствари распоређене у прегледне групе, које садржавају дотичан број. И док они тврде да се број добија посматрањем, дотле бројачи то поричу и тврде, да се број добија чисто духовном радњом, која се заснива на посматрању, али није посматрање. Али и бројачн признају да је групирање угодно, кад треба да се бројеви процене и растављају и да је групирање врло згодно за раду П разреду.

Од бројања конкретности прелази се на низ бројних речи: један, два, три, итд. За овај циљ бројачи узимају у помоћ прсте на левој руци и онда и учитељ и ученици поставе леву руку испред лица тако, да је длан окренут лицу, прсти опружени, палац дође лево. Кажипрстом десне руке показује се на раширене прсте леве руке и означавају се њихова имена: палац, кажипрст, средњи, домали и мали прст. Овај ред мора се добро запамтити. Зато се изводе ова вежбања:

а) Прсти се посматрају.

1. Ово је палац, кажипрст, итд.