Учитељ

472 Библиографија

психологија тврди да је предмет психолошког испитивања интрапсихичко стање (афекти, размишљања, итд.). Постоји размимоилажење и у методи. Главни метод у природно-научној психологији јесте индукција. Главни метод у духовно-научној психологији јесте интерпретација, (филолошка, историјска, итд.).

И сада се психоанализа, труди, да нађе једно компромисно решење ради измирења ових двеју психологија. Она је и сада у могућности да нешто учини у корист тога измирења.

Књига г. др. Поповића се лако и пријатно чита. Писана је јасно, прегледно н прецизно. Она видно илуструје дубоко пишчево познавање психоанализе. Ту је изнет велики број најзагонетнијих и најинтересантнијих појава из нашег живота. Ова су та питања врло крупна и актуелна за садашњицу. Многа имају и отроман педагошки значај, јер од њиховог правилног решења зависи читава будућност младих бића. Зато ми топло препоручујемо ову књигу читаоцима „Учитеља“ вб дубоким уверењем, да ће у њој наћи многобројне потстреке за размишљање и делање у педагошкој теорији и пракси.

Стеван Караџић, учитељ и дипломирани студент филозофије.

Напомена. — Д-р Кирил Чолаков, уредник врло значајног бугарског часописа „Филозофски преглед“ у књ. 2, год. УГ донео је врло симпатичан приказ горње књиге г. Поповића. Он у том приказу, између осталог, каже и ово: „Иако сам противник психоанализе и као учење и као метода, ипак сам мишљења, да међу бугарским присталицама Фројдовог учења треба неко да се нађе, који ће бугарским читаоцима дати јасно и потпуно излагање психоаналиве... Са књигом г. Николе Поповића наши западни суседи могли би да се похвале да имају нешто, што ми немамо“ (стр. 191). На сваки начин да би г. Челаков још значајније подвукао успех наше психолошке књижевности да је имао при руци и друго дело г. Поповића: Психоанализа, основи учења Сигмунда Фројда, изашло јануара 1935 год. о коме у идућем броју доносимо опширан приказ. = р.

Мега Збеп - ЕћгЛећ: пау иџиатпа рзћојофја и ЗКојсКој ргакз!;, Ластеђ 1984,

8%, сћт. 68, Фт. 8. »Мтегуа«. — Друга свеска »Моуе редасогтје« посвећена је пракси индивидуалне психологије, која је последњих година добила необично широко распрострањење и има велику литературу. То је постао читав један покрет. И тачно приказивање индивидуалне психологије није ни мало лак лосао: њега нико до сада није тачно извео, па можда ни сам Адлер. Утолико је опасност већа, када се тај покрет и његова начела хоће да изведу у једној малој брошури, која има намеру да уведе читаоце „незадовољне“ садашњим стањем школе не само у једну науку, већ у једно ново схватање света, какву претензију хоће да има адлеризам. И заиста када се ова брошура пажљиво чита од оних који су мало боље верзирани у индивидуалној психологији, одмах се изводи закључак: брошура недовољно и скучено информише о ствари коју хоће да претстави и она се не може да препоручи као неки „увод“ у инд. психологију. Овакав „увод“ је чак и непотребан после дивно преведене Адлерове књиге: Познавање човека, са одличном студијом г. др. Вл. Дворниковића, уз саму књигу. Ту је Адлер, по његовом схватању, дао срж индивидуалне психологије и једним тако лаким стилом да се приступачније чита од многих добронамерних коментатора и пропататора индивидуалне психологије. Да се горња брошура не може сматрати као увод у индивидуалну психологију, довољно је поменути само два примера. Говорећи о психоанализи, у једном одељчићу, ауторка наводи из ове само Едипов комплекс, највише оспораван и највише критикован став у психоанализи. О осталом ни помена. Тако се стиче рђава информација о психоанализи. Кад говори о „почедима индивидуалне психологије“, ауторка каже: „она се развијала под сличним увјетима као и психоанализа 20 година раније“. Нигде ни речи о томе да се ни Адлер ни његови ученици не сматрају за ученике Фројдове; нигде ни речи о томе да између њих никада није било пуне хармоније, нигде ни речи о њиховој борби и. засебној акцији; нигде ни речи о тим „сличним увјетима“. _ Индивидуална психологија, као и психоанализа, као и класична психологија, учи о двојаком склопу душе: свесном и несвесном. И што је за нашу тему најинтересантније и психоанализа и индивидуална психологија — поред свих недостатака и многих нетачности и преувеличавања — имају да се зато