Учитељ
Хроника 475
љака, види у непросвећености и недостатку економских ортаннзација — задру“ тарства. Па следствено том налази да је једини спас: просвећивање и привредно удруживање, закључујући да је задругарству циљ: стварање услова ва културни, привредни и социјални препород...“ Али ипак главни смер је писца да задрутарство претстави и као згодан терен за спровођење моралних и националних идеја, придајући му на овај начин, поред привредне и националну мисију.
Можда се са писцем у свему нећемо сложити, ипак ова књига заслужује нашу пажњу. Проблем који се овде расправља н сам по себи је довољно значајан и актуелан. Тим пре за учитеља, јер улази у домен његовог „ваншколског рада.“ Из тог разлога и ова књига т. Вукадиновића заслужује да бар од стране народних учнтеља буде с нешто више интереса притив Бре
. Лалић
Ш
Домаћа белетристика
Ризап МИ уојеуће; Рајапка зе хавауа, Битпомзнеко-занмеке поуеје, 198%, 80, зфр. 278, Упоуш са. Гадапје ВрПојеке Ртозујећа. — Хумор и сатира су пснхолошке особине нашег младог колете Миливојевића и он кроз ту призму посматра своју околину и људе у њој. Југословенски оријентисан, он налази многе мане и недостатке у нашој средини и да би идејно добио битку, он је у критичном ставу не само према традиционалним манама које сметају изграђивање нанег интегрално оријентисаног човека, већ и према свима туђинским наслатама у души наших људи. Мако критичар мана, оп је против класне оријентације н бори се за правог човека и љуби у сваком човеку највише оно што та чини човеком, он је за свечовека. У многим новелама учитељи су главне ли ности. Зато ова књига заслужује топлију препоруку п распростирање у учитељским редовима.
Антоније Мусанић; Богумили — нсториски роман ла ХИП века. Скопље 1934, цена 20 дин. Издање „Јужне Србије“ —- Краља Петра бр. 8. — Колега Муеанић поодавно се бави новинарством и писањем популарних историских романа за народ. Као писац колега Мусанић је претежно учитељ: он намерно хоће да белетристичким излатањем историског градива васпитава људе у оним идејама које се њему чине: добрим и корисним. Сви су његови романи писани без великих књижевних претензија; он хоће за народ да пише народски. Његови романи су типична народска литература. То су и Богумили. Историска, исторпософска. и социолошка испитивања још нам нису потпуно објаснила, појаву богумила на Балкану, а још мање њихову појаву у Немањиној Србији. Колега, Мусанић је, углавном, ушао у идеологију богумилства, али је он тако исто ушао и у намере Немањине и он јасно оправдава Немањине поступке против богумила и стоји на ставу изграђивања паше средњовековне државе, државног изграђивања које има неких сличности и са савременим њеним изграђивањем и њеним противвицима. Изгледа, да му је то била главна намера када је писао Богумиле. На послетку, ма какав се књижевни суд денео о Богумилима, једно је јасно, да тај нерпод наше историје заслужује романску обраду п нашу пажњу.
М. РМ.
Хроника
а) Домаћа
Декларација Краљевске Владе, коју звишеном позиву народног просвећива-
је у Скупштини н Сенату прочитао 3 јануара 1985 год. Претседник владе г. Б. Јевтић, у своме делу о народној просвети, глави овако:
„Краљевска влада ће се трудити да,.
и. поред скромних. материјалних средстава, школе свих врста и све просветно-културне установе одговоре своме у-
|ња, да буду непомућено врело љубави ' према уједињеној великој отаџбини и | према истинским идеалима човечан| ства. !
Краљевска влада верује да ће њени | напори на свима пољима народне про| свете, дижући етичку вредност рада п човека, допринети савлађивању матери-