Учитељ

Хроника.

Извршни одбор унео је у свој програм рада зидање нових и асанацију постојећих учитељских домова као и оснивање учитељских установа .3а самопомоћ. 9) Главни одбор нашао је за сходно да Југословенско учитељско удружење и даље сарађује у Интернационалном савезу учитељских организација и да ову установу помаже у њеним циљевима. Исто тако сматра да Југословенско учитељско удружење треба да ступи у што тешњу везу са свима братским словенским учитељским ортанизацијама. У ту сврху наша организација, ће учествовати у стварању услова за формирање Оловенских учитељских лита које би допринеле оживљењу свесловенске учитељске заједнице.

На крају свога рада Главни одбор апелује на све Југословенско учитељство да у духу летошње резолуције као и националних потреба садашњице још јаче подупре Извршни и Главни одбор у потпуном реализовању слоге и јединства у нашим редовима, а на корист Краља, народа, државе, школе, просвете и учитељства.

Подела рада у Државном савету. — | У Државном савету извршена је подела |

чланова Савета по одељењима и одређен је делокруг одељења за 1985 годину.

Потпретседник Државног савета |. д-р Јосип Барић претседаваће у другом

417

одељењу; а чланови овог одељења су Р. г. д-р Рудолф Сарделић, Антоније Вилдовић, Жарко Миловановић и: д-р Павле Чубровић. Заменици бу г.г. А лекса: Матановић и д-р Фран Светек.

Друго одељење решаваће предмете Министарства просвете, Министарства, социјалне политике и народног здравља, Министарства физичког васпитања, народа, Министарства пољопривреде са свима предметима аграрне реформе када је одлуку донео министар или који управни суд.

Катедра за методику хуманистичких наука у Вишој педагошкој школи у Београду указом Краљевских намесника од 15 децембра поверена је г. д-р Слободану Поповићу, професору Учитељске знколе у Алексинцу.

Г. Поповић је публиковао серију оригиналних научних радова из области пеихологије младости. Од најважнијих ваља истаћи: Психологију. младости [и ПЦ, 1928 г.; Прилози психологији сеоске младежи, 1931; Душевни живот сеоске младежи у самопосматрању, 1933 (најСамсискази као средства за вежбање младости у самопосматрању, 1983 (највећи и најоригиналнији његов рад); Прилози методици средњошколске наставе, 1934 и др.

Напем сараднику Гг. д-р Поповићу честитамо заслужно унапређење.

М. Р. М.

р) 5тапа

РОШЈЗКА

Могајпо уазрбапје 1 уазрбапје и Аићи ша па Кгакоузкот Копагеви. — МЕ Копртез 7а тогајпо уазрнапје, па коте 51 ихећ исезса 1 дуа Сјала Шшегпасјтопајпов Вигоа ха уазрпапје, одтхап је и Кгакоуц (Рођзка) од 10 до 14 зеркетабга. С Копотеза 510 је отако дензап: „С Копогеза је да огсатшга коорегасђи зућ отшћ Кој, бех обага па гази, пагодпов! 11 џеги, Хеје да загадији па паргеки тогапог хазрнапја. Копетез пе ртешлата па зеђбе одбгапи пт8ђепја пеког идгидепја 1 згапке, пезо зућ отић кор се штегезији 2а тогапо уазрпанје, бе ођдга па прћоуо тенохпо # тогајпо иуегепје, пићоуи паслопајпоз! 1 ојеф је па зуеђ оп даје једпаки ришки да 1лгахе 571 5уоје згапом је 1 да ва ирогеде за згапоу Тет агисаће. Копотез ха Могајпо уазрпапје гаНКкије зе од Фгирћ зкирзпа оуе угзје мес 1 тајо 50 па пјети 5и |!гпобепе

гехојисце, пјегога БИпоз! је и #оте да зе ргофаКкшији пи бђеаја 1 1аКкизјуа. 5а тадомоћатот је Копзјафоуапо да је једап оуако !деана СК еј товао 1тагуан тако Жу шпегез и оуе дапе Кад 5и 17– шједа, убе пево кад тагепјапе 51е тамадаје теди зута. Розеја је БПа тпособгојпа, око 800 розе аса. Оједаја дејетаје 12 26 агхауа Ко зи зе 5кирш да фзкшији о „тогашни 5Пата тајефискии зута Цидита“ !тао ве инзак „есјапа паде кон одгедије гаспове хакопа једпе поуе шитуегхајпе ргауде“, Како 5е уттато рготевог Вгипзећујо 12 Рапга. Копзгајоуапо је да „пемашуа 27азгаа зуез! уекоуа“ о Којојје соуопо педаупо једап роу5к! резшк, Јергза 105 пуек 17пад соуебапуа.

Оуе зексјје: Џјефпјепје пагода Егог оптадфпи, Реја Шегабига, Мога: гада 1 уазрнапје, окир:5е тпосе гаптегезоуапе зјибаосе. Менк; Бгој исезтка 17 гедоуа рођзке оплате хафшмо је сео 5уе(. 1позгапе дејесасПе, — Ттапсизка : бебе па-