Учитељ

Слово Г 545

Наставница износи слику гуске; шта је ово (Гуска). Може ли ова гуска да шиче и да вас појури и ако су овде крај ње гушчићи» (Не може). Хајде дирајте њене гушчиће. Зашто не може2 (То је слика, њу можемо само видети). А кад ја кажем гуска — шта је то онда (Реч). Можете ли реч видети» (Не — реч се може само чути). Шта се још чује 2 (Глас). Из чега су речи са«тављене 2 (Из гласова). Кад ја кажем — гуска —. који је први глас 2 („г“) Други глас> („у“) трећи» („с“) четврти 2 („к“) пети > („а“). Који вам је глас непознат 2 („г“ још нисмо учили) Да ли сте чули неки пут тај глас „г“ (наставник нарочито пази и обраћа пажњу деци како се држе уста при изговарању гласова). (Беба гуче: гг...) (Голуб гуче „гг...“). Хајде сви гучите као голубови и као мале бебе. Деца се сама сећају речи у којима има глас „г“ у почетку, на крају или у средини.

Сад наставница изнесе наштампано на картону слово „Г“. Шта је ово» (Слово „г“). Где можете видети овакво слово „Г“. (У новинама, у књизи.) Па какво је ово слово> (То је штампано слово „Г“). Наставница изнесе деци исечке крупније штампане из новина, које је унапред спремила. Ко ће да ми нађе слово „г“> Деца излазе, налазе слово „г“ са највећом веселошћу. Е, сад ћемо од пластелина правити штампано слово „Г“. Деца ваде своје дашчице и пластелин и приступају послу. Већ су извежбана и праве врло лепа слова. Један од најбољих изађе и на табли од пластелина прави велико слово „Г“.

Сад ћемо да читамо. Отворите букваре код слова „Г“. Узмите показиваче — читајте први ред. Наставник нарочито обраћа пажњу да сви показују и прате читање. Дете чита: луг, плуг и т. д. Сваку реч наставник објашњава деци. Шта је луг (Мала шумица.) Ко је видео луг > Како је било у лугу ит. д. Наставник води рачуна кад је прочитан први ред и каже: „Показиваче на други ред“. И тако редом деца читају и разговарају о прочитаном. Непознатије ствари наставник набави и показује очигледно деци, а ако их нема послужиће и лепа слика.

У Буквару је лепа прича о несташном Гаври који је залутао у густом лугу. Ту су и две лепе слике које претстављају Гавру како плаче у лугу и друга како га је отац нашао и врло строго га гледа, а Гавра сагнуо главу и ћути. Деца разгледају сама и говоре слободно: „Ево луга — има много дрвећа“. — „Имаи лепе траве“ — „Молим госпођо, он је сигурно тражио јагоде“ каже једна мала. Њен друг несташко Аца вели: „Није он молим госпођо, девојчица да бере јагоде, он се сигурно пео по дрвећу“. Наставник је дотле слушао њихове примедбе које су врло умесне. А зашто плаче Гавра и ако је у лугу тако лепо Залутао, —

отишао далеко, — изгубио пут, — уплашио се што је сам. Друга слика — деца опет разгледају и говоре: „Ала га отац грди!“ „Мене би тата избио!“ — Погледајте децо Гавру шта је он радиор

(Сагнуо главу и моли тату да му опрости.) Шта мислите да је отац урадио» (Опростио му је.) Мислите ли да ће Гавра ићи више без питања сам у шуму» (Неће).

Учитељ 35