Учитељ

550 Свет. О. Аврамовић.

лизма кроз школу и васпитање и указивати још тада на један не много признати факат: да је југословенство не само политички већ и етички проблем и као такав да је у најбољим и најсигурнијим рукама кад је у рукама учитељским, и наставничким т. ј. у домену школе и њених утицаја. Он ће касније - доследан својој мисли и стремљењима — у ослобођеној и уједињеној отаџбини бити на челу Југословенског учитељског удружења где ће такође одиграти са пуно части и достојанства улогу толерантног и тактичног претседника и то у времену кад је, збиља, било тешко бити такав с обзиром на тешку и загушљиву атмосферу првих дана консолидовања наше државе. Његова појава за претседничком катедром, његово благо, умиљато, очинско лице стишавало је многе неуравнотежене, експанзивне и праскаве природе. — Добар, богадани васпитач малих, он је имао мађијску моћ васпитног утицаја и на старије. Његов национални идеализам и оптимизам, спровођен доследно и кроз учитељску организацију као и иначе свуда, није био само једно просто убеђење, једна логика или једна теорија, већ је то код нашега Јовића било нешто више — религија и израз крвних, расних диспозиција, оних истих диспозиција које су у себи носили и сељаци његовог завичаја васпитавани и зачаравани легендама и песмама нашег класичног епа певаног од Вишњића а забележеног од Караџића, сина истога краја из кога је и Јовић био. И по овом за Јовића се може са пуно разлога рећи да је био предестинирани националиста и васпитач. Културно и литерарно Јовић је био још изразитији. За његово име могу се везати први покушаји у нашем учитељском свету литерарног писања и стварања за децу. Његова „Зорица“ и други дечији листови пуни су песама и прича Јовићевих који је као и Змај осећао и разумео дечију душу и језик. Он је учитељски осећао и писао за децу, јер их је волео а љубав је најважнији и једини имплус у књижевном стварању за децу. Његове збирке нису биле „Несрећне збирке за децу“ како је то у једној књизи казао један наш учени педагог за учитељске збирке, већ срећне и веселе, којима су се деца искрено радовала и радо их читала.,

И стручна литература богата је његовим прилозима, где је учитељско искуство и мудра реч налазила најлепши израз и форму. Могу слободно рећи да његов буквар, читанчице и историја нису ни најмање заостали иза новијих издања ове врсте израђених по ултра модерним педагошким принципима. Све је једном речи било од вредности што је излазило из руку тога савесног, вредног и поштеног човека. И његова жива реч, и његово учитељско и национално и културно дело, његови прилози дечијој и стручној књижевности, све су то биле ствари и изрази од трајне вредности. Физички Јовића неће бити више међу нама, али духовно он ће увек бити уз нас. Фигуре какав је Јовић не заборављају се лако. Оне зраче и после смрти и зрацима својим загревају и бодре на нова прегнућа на свима пољима велике и моћне Југославије, где се губитци људи кова и духа Јовићевог болно осећају.