Учитељ

% Михацло Јовић 549

НЕКРОЛОГ

+ Михаило Јовић'

Један велики од оних малих по положају и звању — један учитељ — није више међу живима. Једно велико а притом топло и нежно срце престало је да куца; престала је да директно и живо зрачи једна честита, здрава, поштена, увек савремена и убедљива мисао и реч. Ударена је тачка живом регистровању у коментарисању школских и просветних збивања у нас и живој учитељској историји. Нема више Јовића да нам слатко и истинито прича о згодама и незгодама учитељске службе и живота; о школској и просветној политици свог и потоњег времена; о школским и политичким људима чији се рад позитивно или негативно рефлектирао на просветном животу уопште. Да нам прича дуго, много и лепо о свему са оним познатим и изразитим осмејком на своме вазда ведром лицу, приче и анегдоте увек зачињене ведрим и интелегентним хумором. И тај изразити осмејак његов, сада за· мрзнут на бледим уснама, остаће у нашој свести дубоко урезан и значиће за нас израз и докуменат једнога широког и топлог оптимизма, што га је Јовић проносио и кроз свој лични и кроз јавни живот. Јер цео живот Јовићев и сва његова многострука и продуктивна акција у јавном животу била је увек веран израз тога његовог оптимизма, који није остао учаурен индивидуално већ се развијао и ширио свестрано: социјално, политички, национално, културно и т. д. Он је саосећао невоље и беде другова и ближњих, био је увек издашан и алтруист, јер земаљскога блага није никад много имао ни уживао, а није га ни за собом оставио мада је имао могућности за то. — Политички ја га схватам као идеалисту и његове незгоде у политичком животу у колико их је имао и претрпео долазиле су свакако отуда што се идеализам у политици мало разуме и прима. А његов пак национални идеализам и оптимизам био је видовит и пророчки. Он ће бити вођа оне групе србијанских учитеља, која ће у Шапцу у братском загрљају са Даворином Трстењаком и другим пробуђеним Хрватима, учитељима ударити основе изграђивања југословенског национа-

5) Овај говор је одржао г. Аврамовић у име извршног одбора ЈУУ над мртвим телом Михаила Јовића на Новом Гробљу. У име пријатеља, колега и ученика, са Јовићем су се опростили лепим говорима г. г. Милутин Станковић, Милан Поповић, Драгомир Остојић и Живојин Радосављевић,

Покојни Јовић је рођен 1856 године у Дрлачама Азбуковачког среза. Учитељску школу је свршио 1879 год. и службовао у Богатићу, Ваљеву, Шапцу, Пожаревцу и Београду. С великим успехом радио је у учитељској организацији и једно време био претседник Југ. учитељ. удружења. Значајан је његов рад на дечјој поезији и уџбеницима. Његова „Историја“, „Буквар“ и „Читанке“ и данас се сматрају као најуспелије ствари у својој врсти. Уредништво „Учитеља“ било би необично захвално оном нашем колеги, који би о пок. М, Јовићу израдио опширну студију, где би јасно приказао живот, рад и идеје ове крупне југословенске учитељске личности. Ур.