Учитељ

Библиографија 557

којима се нашао г. Поповић. Један огроман и замршен сплет ! Сплет који тражи широко и утанчано познавање философије уопште. Коштуњавост и стална флук«сија појмова психоанализе изискују дуг и напоран рад, а интенсивна и екстенсивна разгранатост - у свим правцима мисли и у свим културним земљама „омета студију За све то тражи се много, многи научни квалитети. Они су, нарадост, сви заступљени у овој великој монографији. Није смело тврдити да је г. Поповић још ранијим својим радовима показао дар за бриљантна упрошћавања и најнесавладљивије философске материје, дар дугим научним трудом и искуством однегован. Способност за маестрална конкретизовања и скраћења најапстрактније и најнеприступачније грађе то је — понављамо — врлина по превасходству, с обзиром на чињеницу да дух и суштина приказаних философ«ских дела остају цели, нетакнути. „Психоанализа“ г. Поповића има карактер и научно-културне вредности. Она није само исцрпна расправа, која свој основни проблем расправља у његовој пуној компликованости и односима са свих страна, него је, истовремено, читава кошница у којој бруји од безброј искрених напора да се проблематика психологије третира на најширој философско-научној основи, да се, узгред, што више питања постави и реши. У том погледу „Психоанализа“ трелази оквир једне монографије и постаје. добрим делом, компендиум филосо„фије, без „лиалектике“ и субјективности. Самим тим, свакоме потребан и кори«стан. У тој корисности. због објективног излагања нињеница, лежи велика вредност ове књиге. Данас, кад се још увек налазимо на почетку нашег философирања, када нам је свестрано философско образовање насушно, марљиви плодан рад г. Поповића, овом великом студијом још једном сјајно посведочен, вреди колико и генуино философско стваралаштво. Димитрије Најдановић, проф.

Рг. У1адо Рег2: Која 1 дот Као Такфол одсојпоста ргосева, 7авгеђ 1935, 80, зћ, 40. — Тема о односу породице и школе није ни нова, ни необрађивана. Али ново доба поставља нове и раније непознате задатке у односима дома и школе, Док се раније лом схватао једино као испунилац захтева школе, «нова педагошка стремљења траже да и породични назори добију свој удеоу чшколском образовању и васпитању. и да се школа са целокупним васпитачким кадром, и са свима својим интенцијама зближи са домом. Социјална педагогика, коју пропагира у горњој расправи др. Пец, тражи пуну колаборацију домаи школе у целокупном васпитно-образовном процесу, тражи да се обострана сарадња дома и школе стави, готово, „на равну ногу“, са истим правима и дужтостима. Новије тумачење васпитно-образовне колаборације дома и школе проширује своје видике и у теорији и у пракси, мада за сада више у теорији. И ми «смо очевици рађања једног новог одељка педагогике под именом сарадња дома и школе или заједница дома и школе. Аутор нам је у кратким потезима тзнео смисао и циљ васпитне функције, теорију односа школе и дома и сарадње дома и школе са подробнијим указивањем на психологију деце и омладине и дао један теориски упут како да се изводи родитељска помоћ код учења и израђивања задатака на дому. Терен нашег писца је психолошки и педагошки, «без скретања у страну социологије и социјалне филозофије. Ми можемо само да зажалимо што своје излагање није поткрепио чињеницама поменутих дисциплина. Али др.-Пец је ипак дао један солидно израђен нацрт теорије односа породице и школе и обостране педагошке колаборације. Ми можемо само да пожелимо да аутор своју студију у другом издању допуни и прошири према већ извршеном нацрту и да је учини приступачнијом и за оне родитеље за које је педагогика са психологијом једна тешка и апстрактна теорија у којој се они не могу лако снаћи. Тако ће аутор задужити не само нашу педагошку науку, већ ће јаче увући велики број родитеља у свесну сарадњу са школом на новом и бољем нашем образовању и васпитању.

Свима наставницима и интелигентним родитељима препоручујемо ову кратку али озбиљну монографију, као прву оријентацију у новим педагошким „односима између школе и дома.

М.Р.М.