Учитељ

Полно восаштање 591

жљезде мушкараца и жена, како у образовању типова (по Белову), тако и у прикупљању и придавању енергије организма и чувању његових животних снага. Посматрања уверавају лекаре да одржавање продуктивних функција полних органа у стању мира у оним периодима кад се личност младића и девојака још налази у стадијуму формирања свога социјалног искуства и професионалне квалификације, не само да се жели, него је биолошки врло целисходно.

Отуда организација полног понашања код подмлатка који се налази у стадијуму развитка у форми сублимирања мора трајати све до 23—24 г., јер то повећава психичку радну способност“ и стваралачку активност личности младића и девојака, које се још налазе у стадијуму образовања и васпитања.

4. Четврти задатак полног васпитања састојао би се у томе да се узме у обзир сваки посебни случај утицања околне средине, да би се могло предупредити много што-шта, што може изопачити сексуалну природу детета. „Средина не рађа сексуалност, већ услови васпитања и средине могу зауставити или убрзати њено повећање, а главно је да су баш ти услови, више него ма шта друго, у стању да даду дечјој сексуалности ову или ону специфичну боју“. Анализирајући читав комплекс „средина“ у истакнутом правцу и вршећи на основу тога анализу свих сексуалних надражитеља, педагошки је целисходно претставити их у виду следећих шема:

А. Раздражитељи који делују као агенси подражавања, саветовања и психичке заразе (по Вигуру и Жукелију):

1) Подражавања, ако иницијатива за понављање радње долази од субјекта који репродукује (подражава) ту радњу;

2) Саветовања, ако иницијатива понављања долази од суодекта чија се радња понавља;

3) Психичка зараза, ако иницијативу понављања не сазнају оба учесника.

Сва ова три вида могу долазити од следећих узрока:

1. Сексуално владање људи око подмлатка који се налази у стадијуму развитка: отац, мајка, сестре, браћа, рођаци, другови и уопште лица с којима деца, дечаци и младићи долазе у додир.

Погрдна свађа, туча, пијане сцене еротичног карактера, отворено вршење полног акта на очиглед деце, све то распаљује сексуалност усађену у природи детета и диктује му форме задовољавања сексуалних наслађивања.

2. Сексуалне слике, чији су сведоци деца у позориштима, биоскопима, журналима, врше исто дејство као и понашање живих људи.

3. Читање сексуалне лектире, јер књига која се често као уметнички производ препоручује деци, претставља врло богати извор који пружа сексуални материјал и за подражавање и за психичку заразу.