Учитељ

662 б. ае Рерћар

рије вербална и стерилна. Овде постоји једна педагошка заблуда коју треба разбити, и потребно је стално инсистирати на томе да се наставници увере да је ова настава подједнако корисна за мушкарце као и за девојчице и да се она не изводи на крају лекције већ у току лекције чији је нераздвојни део и конкретан израз. Не чини нам се на одмет рећи да све мере и све конструкције треба да буду направљене са највећом могућом прецизношћу. Деца треба потпуно слободно да рукују лењиром, шестаром, компасом, угломером. Ако настава геометрије треба да има какав практичан значај, то је искоришћавање тачних графичких конструкција и прецизног резања.

ЕЗ

Али то није довољно. Тражење потребних елемената да би се реализовала одређена конструкција, експериментално доказивањ за време израде нацрта, односа који треба да постоје између различитих елемената и могућност да се добију, од заједничких елемената, слике различите форме, неоспорно све то претставља за децу жив интерес и у њиховој је моћи схватања. Пробитачно је навикнути ученике да посматрају слике у другим положајима као класичним; једна од страна троугла или четвороугла не мора увек да буде паралелна са основицом табле или вежбанке. О облику једног троугла или једног паралелограма треба закључивати посматрајући сукцесивно различите висине, узимајући у обзир и ону која је ван слике и тако упоређивати добијене резултате. Најзад, није довољно, приликом решавања проблема, захтевати модел или прављење резањем једне слике чија форма приближно репродукује дату слику; конструкције овакве врсте треба да репродукују, што је могуће верније, саму слику, чувајући пропорције, израдити сличне фигуре, у геометријском смислу речи. Биће интересантно из тога израчунати елементе (дужину, површину, запремину) и упоредити резултате са резултатима добијеним коришћењем стварних дата.

Питање дефиниције такође мора бити предмет наше пажње. Цео свет признаје да дефиниција основних елемената геометријских слика није у моћи схватања једног основца. Довољно ће бити да му се покажу само примери, да интуитивно добије појмове о тачци, линији, навести га да јасно уочи неке експерименталне чињенице, развити му моћ посматрања, заинтересовати га. Али, чим се почне са показивањем елементарних слика, постаје неопходно да се из тога изводи логична дефиниција, тачна, коректна. Професори завода другог степена жале се с правом на тешкоће с којима се боре када, са почетницима, почињу логичко учење геометрије; дечји дух је преоптерећен старим отисцима, лажним дефиницијама у којима су набројане све особине слике, од којих су неке узете сасвим случајно. Дете је тада неспособно да разликује очигледно од онога за шта је потребан опит, јер га то не интересује. Потребно је дакле, прво, да се не отежавају доцније студије дечје