Учитељ

Опажања и искуства о насшавној пракси у нашим школама 731

Очигледно је јасно да ће се деца само тако оспособити да са разумевањем читају карту свога места и околине ако су прво о њима задобила утиске на самом терену и ако су се вежбала да оно што су запазила израде пластично и претставе графички. Деци у престоници биће на нпр. јасна на карти она главна вијугања Саве и Дунава око Београда ако су то уочила у самој природи. Исто тако ако су са каквог узвишеног места посматрала бескрајну равницу северно од Дунава и брежуљкасто земљиште, што почиње одмах од јужне обале, и ако су на основу тога покушала да израде просту карту у облику шеме, за њих онда карта ових крајева неће бити само мртва слика иза које ништа не замишљају.

Али, када се деси да ученици на картама свога места и његове најближе околине, што су сами израдили, не могу да покажу оближње село, где су били, да нађу пут куда су ишли и друго што је ту обележено, може ли се онда порећи да таква настава није настава речи, а ти дечји радови просто механичко прецртавање са готовог плана.

Земљописне карте, илустрације, модели и сви други радови за претстављања само су средства, којима се потстичу на ради развијају дечје способности. Према томе она имају значаја само онда ако су продукат дечјег личног напрезања За нас немају никакве вредности и за одбацивање су они узорни, нарочито за изложбу спремани, цртежи и други прецизни радови, где је помоћ одраслих у толикој мери да се о њима као дечјим радовима не може ни говорити.

Исто тако за одбацивање су и они ђачки цртежи, где се копирани елементи из разних готових слика јављају у новим комбинацијама. Ту деца, да би претставила извесну ситуацију, узимају један део из једне слике у уџбенику, или у каквој другој књизи, други део из друге слике, са њима онда склапају целине и то показују као своје самосталне радове. Овакви поступци, поред тога што стојеу пуној опреци са битним принципом наставе, још наводе децу на морално недопуштене путеве, наводе их на обману.

Посве је разумљиво да је саморадња само онда могућа кад се од деце тражи да раде оно што могу и што им је познато. Ако се од њих захтевају радови, који превазилазе њихову моћ, природно је да ће тражити туђу помоћ. Шта нпр. друго може учитељ очекивати од престоничке деце, школских почетника, којима су живот и рад у пољу далеко, кад од њих захтева да нацртају орача како орег Или кад деци, која никад нигу била у селу, остави да претставе село како она замишљају, да нацртају свињац, медведа, св Саву, св. Јована и друге, без довољно промишљања дате објекте

Из напред наведених чињеница јасно се види да се настава уистини још доста упорно држи својих традиција иако оне долазе у оштар сукоб са правилним педагошким гледиштем о