Учитељ

732 „Љубица Јовичић

самосталном психофизичком дечјем раду. Отуда она још не губи своје раније битно обележје механичког рада.

Карактеристична су у погледу овога дечја укалупљена излагања приликом пропитивања појединих наставника. Њихова шаблонска казивања о извесним појавама у природи, о историским личностима и догађајима, или о географским односима, при чему се често не ослобађају термина и израза из уџбеника, потврђују да су та нејасна знања примљена споља.

Шта ли би тек имало да се каже за случајеве где се за време часа виде отворени уџбеници пред сваким ђаком, а испитивања врше према уџбенику, што га сам наставник има пред собом Желели бисмо да то буду само усамљени примери, као и они, где се деци, без икаквих тумачења, „задаје“ да уче из књиге. Али било и.да су такви, пред њима се не смеју затварати очи и они се морају осудити најјачом енергијом.

Сва ова искуства, заједно са многим другим, дају довољно ослонца да се може говорити о тиранији уџбеника.

Изгледа као да је један од првих послова чим дете ступиу школу да му се изложи списак књига, које је дужно да набави. У тим списковима, поред земљописа, историје, науке хришћанске, може се наћи познавање природе, па чак граматика и рачуница.

Оставимо на страну то што набавка књига значи осетан терет за родитеље. Нас се овде првенствено тиче педагошка оправданост тих уџбеника.

Да би се могле пружити деци за читање, књиге морају испунити извесне услове.

Свака књига, како садржином тако и обликом, мора бити одмерена према дечјој снази. Да би била доступна деци садржина мора да одговара ученичком развитку и речнику, а исто тако да буде изнесена на интересантан начин. При читању деца треба да замишљају предмете о којима се говори, да претстављају себи радње, да у свести изазивају слике и мисли које помажу усвајању садржине.

Одговарају ли уџбеници тим погодбамар И дали они могу допунити изучавање појединих наставних предметар

Када се узме у обзир с једне стране узраст ученика, ас друге начин како су ове књиге писане, одговор је сигурно негативан. И поред обраде, која уводи у предмет, деца не могу да усредсреде све своје моћи на садржину, да ту траже главне и споредне мисли, да прате њихов однос, да дубље проникну у садржину и да се са њом саживе. Суви, садржајем оскудни и апстрактни, уџбеници су особито подесни да наставу упуте механизму. У довде изложеним практичним напоменама приказане су у главним цртама тешке грешке и непотпуности, које се у доброј школи не могу трпети. На реду је да се истакне и најоштрије