Учитељ

Опажања и искусшва о наставној пракси у нашим школама 733

подвуче још једна потреба у извођењу наставе, која, иако није давно спорна, чека на задовољење.

Међу првим директивама, што их у школском раду вазда треба имати пред очима, стоји на сваки начин и она о повезаности наставних области у органску целину. Настава вођена овим смером обрађује материјал свију области наставе у њиховој природној вези. Отуда она стоји насупрот цепању на разноврсне предмете, који се обрађују сваки за себе, без везе један са другим. Оно што се ту раздваја, тамо се органски спаја.

Са теориским доказима о оправданости овога спајања сусрећемо се врло често у педагошкој штампи. То нас ослобађа дужности да се и овде поново упуштамо у разлагања по томе питању.

Можда ипак неће бити сувишно потсетити само на психолошке разлоге, из којих потиче овај прворедни дидактички захтев.

Ти разлози налазе се пре свега у организацији наших психичких функција.

У самој природи човечје свести лежи да све доводи у везу и сједињује. Не ићи за том природном потребом значи радити против природе.

Повезани садржаји лакше се памте, дуже задржавају у памћењу, а репродукција врши много брже и сигурније.

Унутрашњим јединством целокупног рада ствара се јединство свести, ангажују се у много већој мери све дечје снаге, нагон за радом појачава се, а интересовање знатно расте.

И стварни живот приказује се у комплексним појавама. Ако школа, не обзирући се на комплексе појава, ради у подвојеним областима, онда ученици остају далеко од живота. Не могу да познају појаве дате у реалном јединству, нити да их схвате у тој органској целини.

При свем том наша школа у свом практичном раду јоши сад нагиње распарчавању у посебне наставне предмете. Предмети су строго растављени један од другога. Сваки заузима изоловано место и обраћује се увек за себе чак и у почетним разредима. Стварна настава за себе, рачун за себе, матерњи језик, цртање, певање, све независно једно од другога и у нарочитим, за сваки предмет одређеним часовима.

Да је обрада тешко везана за распоред часова наговештавају већ сами ти распореди истакнути чак и по учионицама за најмлађу децу. Са те стране занимљиви су и карактеристични случајеви, поновљени доста пута приликом предузимања личног рада у оделењима почетника. Када је нпр. у вези са извесним градивом, требало да деца цртањем, писањем или другим којим начином, изразе оно што су осетила или што замишљају, испољило се да немају при себи потребног материјала зато што „по распореду“ немају цртање, или писање, ручни рад итд.

И ова чињеница јасно казује како се и на нижем ступњу, где целокупна конструкција дечјег духа најодлучније захтева