Учитељ

734 Констанфин Грубачић

синтезу градива разних предмета, не узима у обзир природна особеност деце тога доба и цепа онде где треба да се скују природни узајамни односи.

Ово психолошки и педагошки неоправдано раздвајање мора се, нарочито у прве две школске године, напустити. Њега има да замени органско јединство садржаја свију области наставе. При томе, разуме се, не сме да буде запостављена вредност сваке поједине области. Свакој се има посветити потребна пажња где је она неопходна, као што јето случај код рачуна, читања писања. Уосталом у погледу овога морамо се ослонити на такти искуство учитеља.

Закључујемо ова излагања са надом да су она могла доста расветлити оно што је у основи нездраво и што поткопава успех у нашој наставној пракси. Можда ће и она помоћи да се допуне стручна знања и да се појача интересовање за правилно заснован и напредан школски рад.

Психологија радозналости

— од Константина И, Грубачића —

„Радозналост није само један интересантан и тежак психолошки проблем, она је један још много интересантнији и тежи животни

проблем“. Д-р Е. Бербер

• Живот је уопште скуп загонетки које тиште човека и сретају га на сваком кораку. Својим усавршавањем успео је човек да многе од тих загонетки одгонетне, али баш са тим усавршавањем залазећи све у дубље познавање живота наилази он на све нове и нове загонетке, тако да је и Сократ на кулминацији знања могао рећи само: „Сад тек знам да ништа не знам“. Нарочито је загонетна компликована психофизичка конституција самога човека, те изгледа да биолошко и психолошко научно поље рада неће никада бити обрађено. И проблем о коме овом приликом пишемо, а који је као што ћемо видети не само интересантан него и важан и тежак, није такорећи ни постављан а камоли обрађиван.

Специално у нашој психолошко-педагошкој литератури није, колико је нама познато, 0 овом питању ништа писано, тек ваљда ако је понегде узгред споменуто, кад је била реч о неком другом проблему.

Од светских, нама познатих психолога, овим су се питањем унеколико бавили: Компејре'), Карло Грос“), Макдугалз), Шарлота

5 Сотреуге, Фе Епбмекипа дег Ктдеззееје, Нђегвебћипг уоп Стог. Шег, 2 АџН. 1924.

2) К. Огооз, Паз Зеејешеђеп Чез Ктдез, 6 АшН. 1923., као и у делу Гле 5реје дег Мепзсћеп, 1599. |

8) Мас Поисаћ, Ап Огш пе ог Рзусћојору, 1922.