Учитељ

Психологија радозналости 735

Билер“), Карло Билер“) и у најновије време добили смо специјалну студију о том питању Д-р Ернста Бербера“).

У старом веку, у колико је ово питање третирано, имало је само морални карактер, тј. питање радозналости био је само један морални проблем (о њему расправља још Плутарх). У средњем веку радозналост је само један религиозно-теолошки проблем о коме је писано још на првим страницама библије.

У наше доба радозналост је један не само психолошки, него животни и културни проблем уопште. Стога ћемо се потрудити да у следећим редовима изложимо укратко психологију радозналости, обухватајући под тим у главном: дефиницију и теорију радозналости, облике радозналости, њене претпоставке, услове и развитак, и напослетку њен биолошки и педагошки значај. Задовољићемо се ако у оквиру једнога чланка могнемо изнети само костур или бар бледу слику свега тога, надајући се да ћемо касније о том питању опширније говорити у виду специјалне расправе.

Дефиниција и теорија радозналости. Реч „радозналост“ можемо чути скоро на сваком кораку. Међутим кад покушамо да је дефинишемо наилазимо на сличну тешкоћу пред којом се налазио св. Августин кад су га питали шта је време, а која се тешкоћа огледа у одговору тога филозофа: „кад ме не питаш знам, кад ме питаш не знам“. Тако исто као што по мишљењу Килпе-а о пажњи има исто толико мишљења колико и психолога, вероватно да ни радозналост није ништа боље судбине, а нарочито кад се узме у обзир недосшашак јасних ш сигурних појмова помоћу којих се обрађује и изграђује психологија радозналости. Најбоље ће бити ако пођемо од етимолошког значења саме речи „радозналост“.

Од латинске речи сипозназ (сиг05ц5 значи и забринут и заинтересован) изведена је у француском језику реч сипозпе, а у енглеском језику реч сипозну. У немачком језику та је реч сложена из пеп-Ојег, што значи, етимолошки објашњено, радо имати ново. Код нас је такође та реч сложена из радо и знати. Неко место речи „радозналост“ употребљава реч „љубопитљивост“, тј. радо пита о нечему, што опет зачи да жели нешто да сазна

Разуме се, у колико се више стицао јаснији појам о значењу те речи у толико се и само значење њено проширивало. Најпре се под тим појмом означавала жудња да се доживи нешто ново, потом жудња да се доживи оно што је сакривено и најпосле жудња за оним што се још није сазнало и искусило. Ми одмах видимо да је предмет радозналости оно што је „страно“ (кетд) ако под тим појмом разумемо оно што обухвата ново и непознато. Стога најпре морамо бити начисто шта значи појам „ново“, а шта појам „непознато“.

4 Сћ. Вишег, Паз БЗеејепеђеп дез ЈигепаћНсћеп, а нарочито у расправи „Рје АНекћуткзатке“ уоп Егетдаћензејпагискеп шп егзјеп Геђепзјаћг (1928).

5 К. Вишег, Пје Јизбпкје дез Мепзсћеп.

8) Е. Вегђег, Рзусћојогје дег Мешшег, Гејрло 1935.