Учитељ

738 Константин Грубачић

зналости као типичне интересе дражи“>). По некима је опет радозналост “функционални корелат интереса знања или интереса доживљаја“). Али ипак, оно што нарочито карактерише радозналост за разлику од интереса јесте њена пролазност. Она је више динамички факшор који потиче из наше унутрашњости психе. И док и ствари могу бити интересантне дотле смо само ми радознали, тј. ствари не могу бити радознале“":)

Напетост је такође једно стање које припада радозналости. Напетост је по некима пажња која очекује. Може се рећи да је радозналост увек праћена напетошћу.

Из ово неколико редака који се односе на теорију радозналости можемо закључити да „радозналост претставља један душевно-духовни функционални комплекс нагона чији је циљ како подешавање према „страном“ тако и смештање тога у већ познато“), Пре него пређемо на облике радозналости поменућемо још и три специфична афекта радозналости, који су у толико појмовно слични, да ћемо врло тешко успети да опишемо ниансе по којима се разликују. Та три специфична афекта радозналости по Берберу јесу: дивљење (З!апшпеп), запрепашћење (Егзјацпеп) и зачуђавање (Мегуипдегипо)).

Предмет дивљења је „ново“, али ново које је већ дато. Дивљење претставља реакцију на то ново. Задрепашћење је међутим нешто близу изненађења, од кога се разликује у главном само дужином трајања. Чуђење опет само се градуелно разликује од запрепашћења. Могу бити две форме чуђења: реактивно и спонтано чуђење. Једна даља битна разлика између дивљења с једне и запрепашћења и чуђења с друге стране била би у томе што код дивљења преовлађују осећаји, док код запрепашћења и чуђења више преовлађују интелектуални процеси. Ради илустрације нека нам послужи овај пример. Запрепашћени смо сусретом једнога пријатеља за кога смо били чули да је већ умро. Одмах потом придолазе интелектуални моменти праћени чуђењем како се тако нешто могло догодити.

Облици радозналости. Да бисмо одредили форме радозналости треба да пођемо с једне стране од анализирања самог предмета радозналости, а с друге стране од интереса и тенденција њеног субјекта.

Кад на нас дејствује драж новога или непознатога онда се у нама могу јавити две врсте интереса односно тенденција: интерес да то стање задржимо или интерес да то стање променимо. Још боље рећи у нама се јавља инстинкт сигурности, који се испољава у тежњи да смо мирни, да избегавамо потресе, или пак инстинкт за променом. Радозналост која проистиче из инстинкта

9) (а Кегзећепзјетег, Тћеопе дег ВИдипг, стр. 269, 1926. 10) Е. Вегђег, н. н. м. стр. 29. 1) Е. Вегђег, н. Н м стр. 32. 1 Е: Вегђег, н. н, м. стр. 94.