Учитељ

Психологија радозналости 739

за променом, јесте прави облик радозналости и Бербер је назива радозналост преданости (Нитређипозпепелег). Код оне друге форме радозналости, која проистиче из инстинкта за сталношћу, радознали смо само у толико што хоћемо да отклонимо неугодност коју у нама изазива ново, односно непознавање нечега и њу поменути психолог назива радозналост савлађивања (Вета Наипрзпепрлег). Нема људи код којих би преовлађивао искључиво један од ова два облика, јер је животу изгледа потребан и један и други облик. Једном је циљ да иде напред, да стиче ново, другом пак да то ново савлада и учврсти. Вероватно је ипак да радозналост савлађивања претпоставља радозналост преданости, уживљавања.

Ако ова два облика радозналости, који проистичу из тенденција субјекта доведемо у везу са оним облицима радозналости, који проистичу из анализе објекта радозналости онда ћемо видети да радозналости за преданост, уживљавање, одговара емоционална, радозналост или радозналост уживљавања, док радозналости за савлађивање одговара иншелектуална радозналосш, радозналост за знањем.

Предмет иншелектуалне радозналости јесте оно што је непознато. То се непознато одликује са ова три битна карактера: неодређеност, непотпуност и неизвесност.

Неодређено је оно што нам је непосредно дато, али је обично нејасно, непрегледно, хаотично, завијено или противречно.

Непошпуно је нешто кад смо свесни, да је то што нам је дато само део једне целине, без обзира да ли тај део дат (одређен или неодређен. Могу бити две форме непотпунога: |) статичка форма (кад је реч о непотпуном у просторном смислу) и 2) динамичка форма (кад се ради о датом у времену).

Неиџзвесно може произлазити или из неодређенога или из непотпунога, или је оно у исто време и нешто засебно где се ради о верификацији, чињеници, тачности и важењу онога што нам је дато као непознато.

Код емоционалне радозналости долази у обзир искључиво вредност осећања. Суштину ове радозналости чини доживљај новине. По мишљењу Кантовом њој у основи лежи интерес за променом јер: „задовољити се није ништа друго до ли непрестано се осећати нагоњен да се изађе из садашњег стања“.:5) По К. Билеру емоционална радозналост стоји у најтешњој вези са задовољством активитета, функције, јер је то задовољство напетости.:) Слично томе учи и Ррое.")

Видећемо мало касније како се развија и једна и друга форма радозналости, па ћемо јасније уочити саму "разлику и суштину једне и друге (емоционалне и интелектуалне). За сад можемо рећи још и то да обе ове форме радозналости најчешће иду скупа. Кад добијемо писмо од неке вољене особе заиста смо

18) Кап, Апћгоројогје, стр 232. 18) К. Вишег, Пје бејзНре Епбмекипа дез Ктдез, стр, 450 и' даље. 5) К. Огоов, брјеје дег Т!еге, стр. 21.