Учитељ

740 —_ Константин Грубачић

радознали шта нам та особа пише, али не треба заборавити како често уживамо у оном самом чекању док га отворимо, па понекад намерно не отварамо писмо за дуже времена, као да знамо да ћемо, пошто га прочитамо, изгубити радозналост, а тимеи онај доживљај који је с њоме скопчан.

Услови и развитак радозналости. — Ми истичемо услове радозналости нарочито због тога што се често пута чакиу науци, а нарочито кад је реч о појединим психолошким појавама, меша условљено и оно што условљава, узрок са последицом. Овом приликом ми стрепимо да не помешамо радозналост и оно што њу ствара, односно условљава. Тако, на пример, врло је тешко доказати да ли интерес, пажња, љубав, страх и сл. претпостављају радозналост или бива обратно. Али још из претходног излагања могло се наслутити да овде важи онај други случај, тј. да радозналост долази пре тих поменутих душевних појава и да их она делом условљава. За интерес и за пажњу то смо утврдили још кад је било речи о теорији радозналости. Остаје нам да кажемо неколико речи о страху и о љубави.

Истакли смо да је „страно“ предмет радозналости. Али познато је да то „страно“ често пута може изазвати страх страх је такорећи корелат непознатога. Пошто је радозналост жудња одн. страст за страним, а то страно често изазива страх, значи да радост условљава страх.

Радозналост донекле условљава и љубав, а нарочито ону љубав, коју Фаге назива љубав из радозналосши. „Жеља да некога познате, вели Фаге, јесте жеља да њиме завладате, жеља да вас неко позна јесте један облик жеље да будете у туђој власти, и ето то вам је љубав из радозналости“. '•) Радозналошћу се може објаснити зашто се у љубави супротни привлаче и траже, о чему је Шопенхауер изложио своју теорију. Узрок је тога, по њему, воља генија врсте, да допуњавањем особина између двоје које се воли одржи вредност врсте, јер кад би слични тражили сличне, настало би дегенерисање расе. Доводећи ово учење у везу са радозналошћу можемо рећи: жена која ми не сличи претставља за мене нешто непознато, а то ме непознато привлачи. Двоје које се више не воле обично се стиде што су се волели, тј. „стиде се што су погрешили при избору предмета на што их је навела радозналост“.'') Као правило могли бисмо примити и речи Хеберлинове: „У колико је код једне индивидуе јачи нагон љубави. у толико она тражи „страно“ (Ргетд) за љубав“. !%)

Иако смо рекли да интерес претпоставља радозналост ипак је то двоје нераздвојно везано, као што је тесно повезан цео нагонски живот човеков. И као што је јачина нагона први и главни фактор од кога зависи јачина интереса, тако исто од јачине нагона зависи и јачина радозналостша , дакле извор и за једно и за

1) Е Фаге, О љубави, стр. 27. ту Е. Фаге, н н. м стр. 31. 18) Ниђегп, Пег ДСејзЕ ипа Фе Тпебе, стр. 344, 1924.