Учитељ

Психологија радозналости 741

друго јесте исти. Стога нећемо доћи у контрадикцију ако тврдимо да се развојем интереса поспешујг и радозналост, јер је и интерес радозналости, ако можемо да се тако изразимо, потчињен општем интересу живота. Али оно што нарочито омогућава и поспешује радозналост јесте жеља и забрана. Жеља је израз незадовољеног, у својој могућности актуализирања спреченог интереса. Отуда није чудо ако кажемо да је незадовољена жеља непресушни извор радозналости.

Забрана, можемо рећи, по правилу дејствује појачавајући, а врло често и проузрокујући радозналост. О томе се може свако да увери из властитог искуства. Отуда и народ каже; „Притиснуто јаче све на више скаче.“ Да наведемо који обичан пример. Појавило се рецимо једно ново дело, које нас по свом наслову ни најмање не привлачи. Међутим ускоро читамо како је то дело забрањено и одмах смо заинтересовани, као да хоћемо да се осведочимо зашто је забрањено и је ли требало да буде забрањено, просто, хоћемо га зашо што је забрањено. Мли ако на неком скупу односно збору наједанпут стигне саопштење како је томе господину забрањено да говори иако је предвићен његов говор, одмах се маса узруја и хоће баш њега да чује, радознала је да чује и види баш оно штшо је забрањено. Тако исто ако нас на раскрсници у неком парку упозори неки пријатељ да не идемо том и том стазом, ми ћемо иако нисмо имали намеру окренути баш том стазом. Те и сличне забране нећемо прекршити само у том случају, ако су нам стварно познати разлози и те разлоге сматрамо као важне за нас. Иначе управо забраном обраћамо пажњу и ономе према чему би без з.бране остали незаинтересовани. У вези са условима радозналости стоји и њено јављање и њен развитак. Промена и развиће нагона у току живота повлачи за собом и промену човекових интереса и радозналости. Отуда су друкчији интереси и радозналости код деце, друкчији код младића, а друкчији опет код одраслог човека. Рекли смо да је предмет радозналости оно што је страно, непознато. Ако је то сасвим страно не може уопште да се јави интерес. Тек схватањем и разумевањем, које везује познато са новим буди се интерес. „Отуда, вели Р. кић, васпитање проблемом претставља класично школско средство за развијање интереса“. Слична ствар стоји и са радозналошћу. Детету, кад се роди, све је непознато, оно нема знања да констатује да ли му је што ново Прајер вели да је његов син у првим седмицама свога живота био зачуђен први пут кад је пренесен у једну другу собу. По Билеру, тек се у четшвршом месецу јавља црви пуш споншано радозналост и то у форми емоционалне радозналости. Тада се јавља радозналост „за свежим и новим утисцима“ и „налази самостално уживање у дражи новога“. Она није “никакав научни инстинкт, него жудња за новим чулним осећајима“.!") Тек у другој и трећој години жи-

19) К. Огоов, Зрјеје дег Мепзсћеп, стр. 184.