Учитељ

Змај као дечји Песник 178

болни „Ђулићи увеоци“ одишу тим тешким болом. Несрећан отац и муж, коме су помрла сва деца и толико вољена жена, песник долази до оног очајног бола који води лудилу или самоубиству. Удар за ударом, бол за болом ређају се све дотле, док је сахранио и своје последње, пето дете. У таквим приликама, тешко да се не изгуби присуство духа и да се не клоне, јер је тешко и притешко родитељу који сахрани своју децу, све своје жеље, наде и идеале, — делове свога сопственога живота.

Али је Змај свој ниобски бол савладао мушки, и решио се, да као Виктор Иго, заборави на своју породицу и прошлост. Ипак је није заборавио.

___Своје тешке и претешке болове, своје искидано и рањено срце Змај лечи тиме, што почиње откуцаје свога срца и- душевне трзаје бележити у стиховима. — Људи су чешће долазили до разних разочарења, погођени најтежим породичним несрећама, али су они своје болове решавали на разне начине. Они су покушавали да све баце у заборав, плакали над својом тешком судбом, и предавали се дубоким размишљањима која су их често водила тако далеко. Међутим, Змај, — погођен у најосетљивији нерв, у породични живот — хтео је, да са сузама у очима опева свој велики бол, и да на све заборави. Али такви болови не ишчезавају лако. Ми

Враћа се на прошлост и лута по њој, осветљава поједине лепе тренутке његове породичне среће, реконструише их својим поетским дахом, осмехне се над својом срећом и одмах заплаче над тужним гробом. веће

Његова драга и мила Ружа, као и његова три сина и две кћери — шест некадашњих цветова и радости, сада су шест непреболних болова, шест усахнулих ружа и шест ледених гробница. Таквим болом одише свака страна његових „Ђулића увелика“. Ту су најпре опевана његова жена и деца, на један ретко нежан и суптилан начин. Време је болове излечило, али дубока рана није зарасла. Песник, у болу за изгубљеном децом, није приволео и посинио туђу децу, већ је прихватио ону ретку, филантропску идеју, заволео сву српску децу. Са све дубљим годинама, идући ка заранку живота, он се све више приближује деци, воли детињство и преноси се у његове романтичке сфере. Он сад живи од успомена, које су некада биле реална слика његова срећна живота. пи : |

Место оног бујног и веселог песника који је пливао:у облацима видимо га сада оборене главе са сузним очима,-који пева своју тешку судбину, али је он у исто време пун искуства и та поезија претставља бисер не само: његове него и целе наше поезије Х1Х века. Пре

Својој деци и жени плете венац „тужна цвећа“, који оставља међу Србима „као спомен мог живота и вашега“ — како песник каже. Својим многобројним дечјим песмама, он чини једну малу литературу у нашој књижевности. У сваком детету, у његовој