Учитељ

= ____-_ Јован Вулевић,

У души његовој налазили су увек одзива људски болови и неправде друштвене, а његова природна веселост и зрело суђење давали су му способности да мудро посаветује и утешии да клонуле "охрабри.

Увек готов да се за ближњега заложи, да буде објективан у оцени људи и њихових поступака, и да онога који пати помогне и морално и материјално, чинили су да је био омиљен код свију.

И у дубокој старости својој он је будно пратио све појаве друштвеног живота и остао веран идеалима своје младости за које се некад тако жарко борио и залагао. Био је један од оних ретких људи, који духом никад не старе и који под ударима судбине не очајавају.

Крепост његовог духа којом је и у осамдесетим годинама живота духовно освежавао далеко млађе од себе, задивљавала је све који су га познавали.

Са смрћу Јовићевом нестало је најистакнутије личности у нашем учитељству, једне од најмаркантнијих и најсимпатичнијих фигура наше прошлости, али је остала неугасла успомена на једног доброг и паметног друга, на знаменитог школског, књижевног и националног радника, који ће и у далекој будућности остати понос и идеал учитељских генерација.

Као такав, Јовић је један од оних који својим делима савлађују смрт, јер "остају да кроз творевине свога духа, кроз своју службу правди, истини и слободи вечно живе и буду светао пример и будућим нараштајима. |

Змај. као лечји песник

— ОД јована Вулевића –

Поред светле личности Јована Јовановића — Змаја, српски романтизам није забележио нити једног песника који се бавио дечјом поезијом. У оном времену разбарушеног романтизма, сви су наши песници певали и величали народну прошлост и надахњивали се-мотивима из народне поезије. Отуда код њих и велика оскудност и незаинтересованост према деци и детињству. И Змај је, као што знамо, поклонио родољубивој поезији најлепше стране свога пера, и достојно јој платио свој трибут — па ипак је још. доста лепих и нежних стихова посветио српској деци и српској омладини, тако, да се данас свако дете сећа популарног имена „Чика — Јове Змаја“. Он је једини наш песник романтизма, који је певао дечје песме, и који је, донекле, живео за децу. Змај је био у таквим приликама и живео под таквим околностима, да се његове. многобројне дечје песме могу објаснити као плод његовог расположења, или боље рећи нерасположења. Његови дубоко