Учитељ

Дисолуција „новога паганства“ у Немачкој 77

предавањима излагали су да нацизам нема ничега заједничког са новим паганством и својски су се старали да побију тврђење да овај покрет ужива нарочиту благонаклоност државне власти.

Но много су опасније за сам покрет распре у њему самом. Крајем маја прошле године у граду Шацфелду у Јужном Харцу састала се скупштина свих струја у новом паганству. За његовог вођу био је изабран професор Тибингенског универзитета Виљем Хауер, познати испитивач старих германских религиозних учења. Покрет се назвао „радна симбиоза немачког религиозног покрета“ и за свој емблем изабрао је сунчев диск на плавом пољу. Била су примљена правила за нове чланове по којима је сваки нови члан морао положити заклетву да у његовим желама нема ни капи семитске или мешане крви да он не припада нити је припадао каквој тајној организацији, да не припада масонима, језуитима, и да не исповеда никаво друго религиозно учење. Положен је темељ црквеном ритуалу. У Тибингену је била основана школа за вође покрета. Покрет је добио равноправност са католичком и протестанском црквом у питањима богослужења, издржавања, васпитања деце итд. Али се ова једна зграда подигнута у Шацфелду стала убрзо рушити и сада је врло тешко именовати број делова на које се покрет изделио. По рачуну једнога испитивача у новом паганству постоје сада 32 струје. Неке се налазе међу собом у непријатељству. Најпознатнија „радна симбиоза“ има 19 управних чланова на челу са гроф. Хауером. Ова струја диригује органима за штампу, од којих је најпознатији „Рајхсварт“, „Видар“ (име северног шумског бога) и „Најес Лебен“. Други је по значају „северни покрет“ под претседништвом д-ра Кумера. Око њега се групирају друге струје које носе различита имена, првенствено она која су позајмљена из старе германске митологије, као „Лига Вотана“, „Лига“ Балдура, „Норни“ „Новопагански пр. стен“ итд. Све ове „северне“ струје уједињене су тежњом да се „обнови неискварена религија Одина Вотана“. Затим постоје личне групе које се окупљају око неког вође. Најпознатија је група Лудендорфа. Њен вођа није генерал Лудендорф, већ његова жена Матилда Лудендорф. Ова група има свој орган који се зове „У светим изворима немачке историје“, своје издавачко предузеће, библиотеке, читаонице и књижаре, у којима се искључиво продају и читају дела Матилде Лудендорф. Постоји група Динтера, писца књиге „Грех против крви“. Многи идеолози ново-паганског покрета, као: Бергман, Вирт и сам Розенберг, чија се књига „Мит ХХ века“ продала у два милиона примерака, стоје оделито и немају много присталица. Велики део ново-паганског покрета по броју својих присталица претстављао је распуштени „Савез“ немачких слободномислилачких заједница, који је у себи окупио савезе немачких мониста, атеиста и слободних мислилаца.

Број присталица свих струја новога паганства није тачно познат. У дане шапфелда „Рајхсварт“ је потврдио, да тај број износи два милиона. Тешко да се овај број повећао у последње време, Разуме се, да све групе имају доста заједничких тачака.