Учитељ

Пројекат наставног плана и програма 783

Жа +

Др В. А. Манов родио се у Тулчи 1875 у трговачкој породици. Ломску педагошку школу завршио је 1893 и постао учитељ народне школе. Као стипендиста фонда „Керемеџијев“ 1894 одлази на студије у Јену, где слуша педагогику и филозифију. Од 1896 почиње да пише у часописима „Основна школа“ и „Учитељ“. Код Рајна је добио докторат за дисертацију: „Проблем умнога замора у средњим школама Немачке с нарочитим погледом на пруске гимназије“. (1898). 15 фебруара 1899 постављен је за наставника у Севлијевској петогодишњој школи. У 1903 постаје подначелник одељења основне наставе, али се и даље бави педагошким радом. У 1906 години поново се враћа у школу у Силистри, где са Ив. Крстевом пише своја практична дела за Ги П разред осн. школе. Једно време је био начелник основне наставе у Минист. просвете где је интензивно сарађивао на изради новога закона и разних правилника. 1920 год. био је директор педагошке школе у Софији, 1922 постао је главни инспектор за филозофију и педагогику, 1923 био је наставник 1 Софијске женске гимназије, а 1925 постављен је за директора института за слепе итд. Др. Манов је у току свога плоднога рада штампао 20 књига, 250 чланака и преко 150 рецензија и критика на разне књиге. То је човек велике радљивости и савести и ми му искрено желимо да замишљени програм библиотеке „Проблеми дидактике“ што скорије заврши.

ШКОЛСКА РЕФОРМА

Пројекат наставног плана и програма

за више народне школе

У Краљевини јЈугославији — Од Ернеста Вранца, учитеља у Марибору -

Ш РАЗРЕД

Идеја водиља за васпитни рад: „Ко не ради, тај не једе“ (Математичко-техничко упознавање)

Разредни циљ. — Омладина треба да упозна развој и напредак човечанства и културне тековине, што је основни услов за поглед на свет. Треба да упозна зависност од природе и привреде и важност душевног и физичког рада за напредак друштва.

Нарочити циљеви. — 1) Омладина треба да посматрањем алата и справа у служби пољопривреде, обрта и индустрије скрене сву пажњу на развојне фазе напретка.

2) Омладина треба да уме ценити потребу рада, који ваља да је што рационалнији.