Учитељ

Наш погранични излет 793

Прошао је и дан, посвећен — разведравању.

Такве ми успомене падају на памет, кадгод у току школског рада долазим до прилике за поучну екскурзију или излет у стварни живот. Већ при ступању у учитељску службу интуитивно сам осетио, да с таквим и сличним „школским обичајима“ треба прекинути и заменити их другим и по садржини и по облику.

ЏП

Са реорганизацијом школе школски излети су добили дубљи значај и важнију сврху. Ако хоћемо природном радном методом да захватимо сав дечји живот и биће у облику стварне и неприсиљене животне активности у школи и изван ње, ни излети и екскурзије не могу и не смеју остати само голи географски отледи и забаве.

Са гледишта активног школског рада природно је да се и школски излети морају укључити у ону културну целину, коју диктира сврха активне школе. Као што живот никад не мирује, него се стално таласа, тако се мења, надопуњује и развија и рад у зиколи. Зато је немогуће поставити шаблону за, искоришћавање излета по неким нормама. Учитељу, који се решио стереотишнот дидактичног правца, биће у школским излетима највише меродавна могућност животног комплекса, који ће свестрано обогатити душевност детета и оставити трајне трагове у каснијем животу.

Пошто у „новој школи“ излет и живот ступају у најтешње односе, није довољно. да само идеалистички утврдимо лепоте и знаменитости крајева, а сасвим заборавимо на живот народа у нашој домовини.

Службовао сам више година у планинским крајевима где сам имао прилике опажати излетнике разних школских категорија. По доласку су се одморили, затим су се неколико минута занимали разгледањем а све остало своје време посветили су забави. Већином су се исмејавали са сиротим брђанима, углавном ради говора. Нигде се није споменуло (нити се интересовали) за тежак свакидашњи живот брђана и зато није чудо што је и овај свет ове и друге излетнике гледао попреко. Нажалост, то је егоцентрично појимање туристике уобичајено и код данашњих „професионалних“ планинаца, зато је тешко омладини сутерисати друго схватање. Зато је хитно потребно радити у најсавршенијем духу ако хоћемо стварно да будемо — народни учитељи.

Дуготодишња искуства ми кажу, да је сав наш васпитни и педагошки рад узалудан, ако сву делатност упутамо само на духовне вредности а привредну основу занемаримо. Ипак је потпуно јасно, да је економски живот онај темељ, од којег зависи сав духовни напредак или пропаст човека (Види мој чланак „Из живота за живот“ бр. 2 овог „Попотника“).

То сазнање хоћемо да подвучемо посебно с обзиром на значај и задатак школских излета широм наше домовине. Не само упознавањем покрајинских лепота и красота, него још много боље конкретним увођењем омладине у стварни живот сеоскота и радничког народа, смемо се надати, да ће се дете подићи до правог оцењивања човека као сачовека. Тек потом ће круг искуства, опсећи хармоничну целину домовинске свести.

шШ

Са закључним годишњим извештајем мушке основне школе (4 школ. година) направио сам пре 2 године пробу, да би утврдио могућности и немогућности излета, који би материјалом био добро припремљен и који би показао васпитни ефекат, како га тумачим у претходним главама тог извештаја.

Побуду за излет у Кобанско дали су сами дечаци са мотивацијом, да суседно Похорје већ повнајемо из пређашњих излета.

Први пут после четири године заједничког живота су ми ученици са жалошћу причали, да ове године неће бити довољно новаца за излет. У ствари су се прилике те године у нашем претежно радничком крају јако погоршало: снижење радних часова у железничкој радионици, укидање радних премија, строте контроле, снижење фабричких надница итд. Део разговор ме је понова, утврдио претпоставку, да наша радничка деца у јакој мери саосећају муке и невоље очева и мајки. У свакој школској години сам скупљао овопредметне најаве ученика, но још нисам дошао до потребне јасноће о опсегу дечјих до-