Учитељ
Наш погранични излеш „Ба
како себи претстављају границу, одмах сам опазио недостатке у запажању. Реферати четири ученика који су били у Шт. Иљу, један у Св. Јулију, и један у Преваљима разбистрили су нетачне појмове 0 „отрадама“, „зидовима“ и „жицама“ на граници. Томе смо асоцијативно додали и искуства о поседним, месним, општинским, бреским и бановинским границама. Утврђивање тих граница на мапама места, среза, бановине и државе. Из Цигудрове „Наше државе“ смо узели ове податке, које смо уврстили у табелу:
Наша државна граница :
5: Погранична |Дужина границе ли ни (а држава у километрима : Арна 1 | Аустрија 324 6480 војника 2 | Мађарска 623 12.160. А 3 | Румунија 557 ПАО 4 | Бугарска 536 10.720 5| Грчка 262 НО По _6| Албанија 465 9.300 7 | Италија 250 5.800, Држ. граница 3,057 61.140 војника
Табела даје многе могућности за занимљиве рачунске примере и закључке. Особито је интересовало дечаке поседање границе војском у 2 варијанте: „на густо“ — „на ретко“ (1 војник на 20 М, 50 м, 76 м, 100 М..... 10)
„Погранично вемљиште“ се језиковно продуби по-транично (предлог са 7 падежом). Склапање речи са предлотом по —
Ученици налазе два значења предлога „по“
1 по столу ударати 2 по ручку седети
Асоцијација: предлови са разним падежима на примерима иглетних доживљаја. |
За утврђивање географског познавања целокупне државне границе нацртају шематично Југославију нарочито с погледом на правилну дужинску равмеру граница. Но ученици предлажу, да се потанко бавимо границом коју ћемо посетити. У „Дневнику рада“ ученици надртају уводну слику седмичног рада. Мотиви алудирају на будуће послове: обилажење државне границе по међашима, ивлетници са натовареним торбама гледају војнике, који затварају прелаз. Занимљива прилика ва студију дечје фантазије — и индивидуалног цртачког стварања. Разне грешке се према тачнијем запажању исправљају. Цртеж се довршава код куће, бојадисањем.
Пројектовано читање граничарске приче се оставља за сутра.
Као домаћи рад долази поред цртања и тражење пригодних штива која. спадају у седмични рад.
Таквим „самосталним тражењем“ одговарајућег материјала, ученици добивају поред неусиљене вештине у читању и осећај за објективно просуђивање самог проблема, који се морао разлагати у посебној расправи. Практична искуства ми сведоче у том погледу најбоље успехе, само би их требало теоретски разврстати.