Учитељ

798 ! Ернест Вранц

2. Уторак 16 мај 1933

1. Донето штиво даће довољно мотива за нове појмове: путни лист (пасош), стран новац, царина, финансиска, контрола.

2. 0 страном новцу (Рачун са дец. бројевима).

8. Границе словенских земаља некад и сад (Истор. преглед).

4. Граничарска прича (Види јуче).

Ток:

Састављачи школских читанака би морали приликом извештаја о тражењу пригодног штива бити у разреду присутни, да би се на своје уши уверили, о недостацима својих творевина. Тако су и овом приликом ученици износили рђаве примедбе да у „четвртој читанци“ нема ништа, 0 државним гранидама и о пограничним земљама. Нису нашли ништа ни у читанкама млађих разреда. Ситуацију је решио дечак, који је донео новине са вешћу о неком убијеном кријумчару у Прекомурју. Нисам очекивао тако рђав догађај. Па ипак је неочекивано добро послужио. Појединим ученицима — известиоцима су се сами од себе развезали језици и као на тањиру били су рашћишћени, скупној заједници до сад незнани појмови. Требало их је само утврдити, што смо учинили у драмском облику: Ореско начелство издаје пасош, на граници финансиска контрола (царина, стран новац) страна контрола.

о лирама и шилинзима смо нашли потребна објашњења међу друговима који су внали чак и вредност. Шилиг — 9 дин. 50 пара. Направили смо

натпис | МЕЊАЧНИЦА | где се мењају мање или веће своте новаца. Чи-

новник мање суме израчунава напамет. Играли смо се преко једног часа мењачнице. Стари чиновник (писмено) Брзи чиновник (писмено) 1 шилинг рвенаррвиици ои О нове: Закључак усмено — множење 2709; шилинга о 2 писмено. 27050 Х 9.50 270.50 Х 9.50 Закључак писмено — множење „Исто тако смо вежбали (играју се) | писмено. закључке од множине на јединицу

целим бројевима.

Већ на првом часу ми је добро дошла темељитост ученика Н. који је ставио питање, да ли је и у старо доба било пограничне контролед Одмах смо закључили, да о томе разговарамо касније, само се морамо потсетити, да имамо важну ствар. Питање сам проширио са предвиђеним материјалом узимајући пре света у обзир нашу северну границу: „Које су биле некад границе словенских земаља 2

1. Џричам ученицима о неком Немцу, који тврди да Словенци нису У старо доба ни становали овде где су сад. Тој тврдњи следи општи одговор ученика, који прекидам питањем: „Ко се прима да одговори овом Немцузг“. Јавља се већина ученика, којима инсценирамо разговор између Немца и Словенца. Равуме се, победио је Словенац, иако су његови аргументи били слаби. Напоменуо сам им, да би дебата са Немцем требала бити темељнија.

2. „Па не познајемо опширније историју“ био је одговор ученика, који је тиме већ означио циљ.

3. У облику 5 прича утврдили смо већ познате историјске чињенице и попунили их новим подацима:

а) Словен прича о пресељењу и насељењу у Алпима.

6) Самов држављан прича о великој словенској држави.

в) Словенац прича о Францима и феудалном притиску те раскомадавању словенских земаља.

т) Словеначки сељак тужи се на германски притисак у сред. веку.

д) Словенски обртник прича о Немцима у судбоносним часовима, на словенском тлу.

4. Успех је био постигнут у толикој мери, да су код последњих „итара“, где сам ја ивигравао Немца, ученици сјајно заступали словенску ствар.

5. Спонтани закључак 1'љ часа рада била је већ у другом разреду научена песма: „Хеј Словени где су Вам границе“.