Учитељ

Наш погранични излет

799

Ово историјско утврђивање било је срећна подлога за „граничарску причу“ ив „Краљевића Марка 1982" (Календарче Ћирилометодске дружбе за траничарску децу) где писац Е. В. слика судбину двају граничарских дечака, из Св. Духа, које је растављала државна граница а били су пре најбољи пријатељи. Домаћи рад: Школски рад се уводи у Дневник рада.

3. Среда 17 мај 1933

Учитељев дневни план:

1. Крајеви на аустријској граници: положај, висина, удаљеност по мапи, нодаци о попису народа. 2. Како су „правили границу“ на Кобанском“ з. Суседство Аустрије (кратак преглед нарочито с обзиром на јужни део, којег ћемо видети). 4. Пријаве ученика железничкој управи за снижену вожњу и писмо У Св. Дух ради осигурања ручка. Писмо друговима у Трбовље о припремама, за излет као одговор на њихов извештај о излету на Хум.

оке

= ВАЖНЕ ТАЧКЕ Висина 1 |Кошељак над Дравоградом 1.522 м. 2 |Св. Примож над Муто 806, 3 |Св. Трије Кр. над Маренбергом 8234 4 |Капунарјев врх над Маренбергом 1.049. ,„ 5 |Св. Урбан на Радлу " 900, 6 |Св. Јанж на Сухи : 551 | 7 |Св. Панкрациј при Ремшнику 900, 8 |Сршенов врх над Капло УБ 9 |Св. Дух на Острем Врху 1907 3: 10 |Јарчев врх 968. ,„ 1 | Жавцерјев врх 924 , 12 |Св. Криж над Марибором 052 13 |Св. Урбан над 5. 595, 14 |Плавч при Св. Јурију о. П. 504

з

Јучерања „траничарска прича“ јако је утицала на ученике, тако да је духовни контакт за продужење у пуној мери остварен. Развио се занимљив разговор о крајевима на аустријској граници у колико су им остала сећања из трећег разреда. Да би понављање било занимљивије, драматизовали смо га наступом Радгончана, Апачана, Св. Иљчана итд. до Корошца об Зили. Установили смо на мапи положај крајева и исписали Кобанске врхове са подацима, који ће нам при одлуци о распореду разгледања добро доћи. Из положаја и висинске разлике смо на мапи одлучили о разгледу појединих врхова. Закључили смо релативну и алсолутну висину важнијих тачака према Марибору (274 м). Наш поду-

хват ка Св. Духу износио би само 907 м — 274 м = 633 м. Из података, о бројном стању народа, одређивали смо број становништва кобанских заселака, тражећи узроке малобројности у стрмом и кршевитом положају и тешкој приступачности. После двочасовног истраживања и исписивања важнијих закључака у Дневник рада задовољио сам дечју радозналост, која је већ поново желела, знати, како су „правили“ државну границу на Кобанској планини. Ученици су знали нешто о неким комшијама а о осталим стварима је била, »фађша таса«,