Учитељ

800 Ернест Вранц

Како сам у најгорим годинама, разграничења, (1919—1923) служио у два најтежа погранична места као школски управитељ и био тамо општински функционар, добро ми је позната борба ва сваки погранични камен,

Деца су запањено слушала све муке п невоље за правилно одређење наше државне границе коју су непријатељи хтели пребацити што ближе Драви. Приправио сам децу очитледним предавањем дотле, да буду у могућности на, дицу места пресудити правичност и неправичност државног омеђења. Нигде за то нема лешише прилике него код Св. Духа на Острем Врху, где граница државе иде право кроз село тако да је некадашња Ћирилометодска школа, остала, у — Аустрији. Посећује је још и данас 40 искључиво словеначких ђака. Наша, деца су се чудила и жељно очекивала да причају сами о великој неправди.

Сасвим спонтано су дечаци дошли до сазнања, да пре излета треба нешто знати и о Аустрији, нарочито ако будемо гледали даље у њене области,

Два ученика су већ била у Грацу и причали су о аустријским војнидима, 0 месту и изгледу града. На мапи су показали пругу преко Шпиља и Митница.

Други су се интересовали колико далеко досеже данас словенски товор и језик. Ту прилику сам искористио, те су се ученици тачно упознали са народносном границом која лежи с оне стране државне границе: Ивник, -Арвеж, Лучане, Гомилица, Ерновж, Шпиље,

Опоменули смо и Голицу (Коралпи 2070 и Северник 2000 м) који су важни с обзиром на положај. За нашу излетну припрему довољно материјала, све остало ћемо прерадити касније.

Скицом у „Дневнику рада“ ћемо утврдити „неослобођену област“ у Аустрији, до народносне границе у бившој Штајерској.

Последњи час употребићемо ва пријаве и дописе у смислу дневнор радног плана.

4. Четвртак 18 мај 1933

Учитељев дневни план;

1. Возни ред за наш излет: часовне мере, удаљености, брзина. 2. Како објашњавамо ивлетне догађаје (Крај, час, начин, узрок). 3. Какве занимљивости путем; (Руше—Фала). 4. „Шаљивац из Подравља“ — Ј. Осојник — читање.

Поло

Код куће су дечаци припремили железничке податке, да их добро прегледамо. Суштина возног реда им је већ била у неколико позната, али га у школи нису употребљавали за стварне потребе. Зато су са интересом и задовољством набавили потребан материјал, који се свестрано рачунски искористио: удаљеност између станица, трајање вожње, брзина воза, цене по км. ценовнику. НАШ ВОЗНИ РЕД

ПЕво| оаввао. ји. СТАНИЦЕ Ки. |" БА та ЈА 547 |_| МАРИБОР КОР. К. 416 | 2111 7.00 3.50 554 | 4 ЛИМБУШ |12 | 21,03 5.50 3.50 559 | 6| БИСТРИЦА по 20.58 3.50 5.50 606 || РУШЕ | 5 | 20,51 3.50 7,00 615 |16% ФАЛА | 20,42 а

Колико угља потрошш локомотива за то време% (да 1 км. 8—10 кг) Ко“ лико пута се обрне точак, чији је обим 3.62 м.