Учитељ

Библиографија. 818

дова Толстој за децу. Разуме се, да такви зборници броје на стотине страница. Преводиоци су овде дали један део Толстоја, који ће занимати и југословенску децу. Превод је такав да је задржан 'Толстојев стил, али ни наш језик није изгубио од своје лепоте. Кавкаски заробљеник као „авантура“ Жилина и Јермак као „авантура“ козачког атамана Јермака Тимотића, руског освајача Сибира, најлешше су ствари у овој збирци. Желети је да колеге Матић и Станојевић у целини преведу четири Толстојеве Књиге за читање (читанке за децу), које су од стране руске педагошке критике оцењене као првокласно литерарно и васпитно дело.

Петар Симић: Зашто мајког — дечје песме. Илустровао Вл. Марјановић. Београд 1985, ср. 8%, стр. 32, цена 5 дин. Издање књижарнице Јер. Ј. Џелебџића. — Врло лаки и деци потпуно приступачни стихови, који су посвећени: мајци, пролећу, зими, јесени, лептиру, мраву и природи — наћи ће међу децом доста својих читалаца. Неке су подесне и као рецитације за ниже разреде основних школа, Колети Симићу желимо још више успеха у његовом будућем стваралаштву.

| Милош С. Матовић: „Дечји рај“ изд. књижаре Ј. Џелебџића, Београд 1985. Цена 8—- дин. — Са много ведрине, лаког хумора, сва у песничкој прози и шуштавим стиховима, ова нова књига колеге Матовића, писца неколико збирки за децу које су га популарисале у широком кругу малих читалаца и њихових пријатеља, један је нов доказ о великом смислу који је потребан за. писање овог рода књижевности, а који смисао он у пуној мери има. „Дечји рај“ износи веселе доживљаје двоје малишана и њихових пратилаца кров разне пустоловине, које је нисац, одличан познавалац у царству дечјих збивања, дао лако и ведро.

Ангел Каралијчев: „Дукати“. Друго, проширено издање, превела с бутарског Нада Мирковић. Издање књижаре Џелебџић, Београд 1935. Цена 10.дин. — Већ сама чињеница, да је ова збирка прича популарног бугарског дечјег писца доживела ево и своје друго издање код нас, сведочи о томе колико је Антел Каралијчев код нас одомаћен и омиљен. Ове лепе особине овог дечјег писца, који је снагом свог талента прешао преко граница своје отаџбине, у овој ву књизи све на окупу: у једној причи његов ведар хумор, у другој његов кит-

наст па ипак тако пријатан стих, у трећој његово човекољубље, — све заједно дају једну лепу целину и врло живу слику свих оних одлика одличног писца, једне братске земље, кота најтоплије препоручујемо. М. Р. М.

Преглед страних часописа

пегпаНопаје Хе сене Ни Егдећипо. — Негаизоевеп уоп Пг. АПеед Ваеплег ипа РОг. Раш! Мапгое. Егзјез Нен 1936.

Ово је четврта година како лист излази. Прве три године га је уређивао д-р Фридрих Шнајдер, професор у Келну и д-р Павле Монро из Њујорка. Од 1 јануара т. г. излави двомесечно, а уређује та Ог. А. Ваештет и Ог. Раш Мопгое. Форма је остала иста само је садржај часописа мало промењен јер га издаје професор који је велики поборник националсоцијализма. Садржај прве свеске: После уводне речи д-ра Бемлера и д-ра Монроа као издавача написао је увод садањи министар просвете Бернард Руст који жели да часопис прошири научне и практичне успехе свих нација ради васпитања њихове омладине пи истиче важност добивања, јасног разумевања међу нацијама на интелектуалном пи спиритуалном пољу.

" Крај нормативне педатогике (Паз Епде дег погтаЏуеп Радасоглк) у коме чланку А. Холфелдер осуђује досадању рационалистичку педагогику која је скоро сву пажњу посвећивала интелекту. Узимате су норме које су далеко од живота садашњице а то етизирање потиче чак из 17 века када је педагогика постала нормативна наука. Васпитање је у својој основи одређивано према унапред датом свету вредности, које су биле обавезне како за васпитача тако и за васпитаника. Вера у знаност као основу васпитања била је још у класичном идеализму према метафизичком унапред датом и вечном реду, за кога је