Учитељ

814 Библиографија

човек био биће за које је сазнање најважније. После револуције је настала, промена и сада је дошло политичко покољење. Политичко не у томе смислу да човек живи у вези народа и државе него у нарочитом смислу наиме у томе што се је народ данас обновио (препородио), тј. у своме стваралачком деловању окренуо будућности. Вера у вођу је вера у чврсту моћ историског дела. Знаност није више вођ и реформатор живота. Национални социјализам поклања већу пажњу врлини рада у заједници, у којој се конкретно политичко мишљење буди и развија у практичним ситуацијама. Нема великог васпитања без политичке моћи васпитања. Не може васпитна, делатност политичке циљеве стављати него обратно она прима своје задаће од политичке воље и њеног стварања. Политичка моћ не омогућава само политичко васпитање него је у исто време њена претпоставка и њен циљ. Васпитање не може надокнадити политичко стварање. Али без васпитања не може држава опстајати, и то таквог васпитања које се из саме борбе развило. Само из политичке дисциплине која формира. човека може право политичко образовање као средишња, задаћа иврасти из школе која, долази, која ће повећати моћи младога, Немца. Стара је знанствена педатогика веровала да може давати законе животу, који једино из живота моту доћи. Ово је била велика заблуда. Крај знанствене педатогике не значи да не може постојати педагогика из самог живота. Напротив: Педагогика, Као систем конкретних увора и правила настаје из живота саме заједнице п увек ће се тамо показати гдегод постоји право васпитање. Била би захвална задаћа из многоструких облика националсоцијалистичке васпитне стварности развити систем националсоциалистистичке педатогике у поменутом смислу. ТаКва педатотгика може као васпитни феномен постати предмет знаности, али се не може развити из знаности.

Вернер Фриче у чланку Паз дешвеће Тапајаћт описује блатотворан утицај на немачку младеж закона од 1 априла 1934 по коме сва омладина немачка мора да проведе у селу по годину дана. Ова година дана је први степен немачког националног васпитања за дечаке и девојчице између 14 и 15 тодина.

Џон Нортон у чланку Едисаноп јп #ће Боозеуећ Мелу Пеај нарочите 0с0бине америчког васпитног система. Школе и колеџе у Америци није стварала влада нето су школе отварале све државице и свако место за себе. Школе и колеџе је издржавало 48 држава и 197.000 месних школ. области. Разуме се да су и школ. програми били различити. Национална влада мало је утицала, на, развитак школа све до доношења Рузвелтова закона, којим је одређена. извесна, помоћ од 17 милиона долара за невапослене и слабо плаћене наставнике основних и средњих школа. Затим је дато неколико милиона, долара и за васпитање одраслих којих има уписаних око 600.000 што мушких што женских. Савезна је влада за васпитање одраслих увела и т. зв. цивилне логоре (СтуШап Сопкетуаноп Согрв Саларз [ОСССатрвј) којих има 1.700 а под надзором су министарства војске. Лотори су обично по шумама и селима, чланови тих логора имају малу плату а поправљају цесте и друго. Известан део времена. посвећен је ваопитном раду разног типа. У овоме раду је много заинтересован и сам Рузвелт. Затим су незапослени учитељи запослени у забавишта. Осим тога је основан и фонд за помагање студената, на, универзитету који поред студија раде и по 30 часова недељно на разним пројектима од васпитне или друштвене важности. Како школске области нису пре имале скоро никаква додира са средишњом владом изгледа да је намера да са овим законом и помоћи влада, иде за тим да има утицаја у реорганизацији свих школа.

У чланку Пје Глајекнк Епгораз проф. Бемлер одговара Жил Ромену који је 12 новембра 1984 одржао предавање на универзитету у Берлину „Латинство