Учитељ

„Материјално“ и: „идеално“ 51

сфоренценојаг Животсе: гасит:ј. „органско“, као: поток од жеге, а расте и: развија се као:гора у планини: или: као: геолошке наслаге. Мисао се: буди: и: пенуша као гајзери; дими: се и кључа каогерупција вулканска: Сасвим просто, јасно и'аналого кретању" „неорганског“. Код „материјализма“ није ништа остало. необјашњено и:нејасно, ништа није чудно и необично, док код „идеализма“ има пуно нејасности и необичности, пуно мистике и чуда. Материја је факат и истина; „идеално“ је често фикција и машта и лаж по готову: У крајњим конзеквенцијама све опсервације'и спекулације „спиритуалног“ и „идеалног“ сводесе ипак: на „материјално“, на стварно и конкретно. Треба ући дубоко и интимно у учење Фројда, и у суштину „потсвесног“ па ће се: лако видети колико физике и хемије има и у — љубави, мржњи, радости и болу: у ружном и лепом, у добром и злом. Треба, сем тога, свестрано проучити Маркса и дијалектички материјализам; па сазнати шта је у, суштини литература, уметност, економија социологија ит; д. „Материјално“ је свуда, у сваком: односу и покрету; у духовном каоги у чисто материјалном свету, у живом и мртвом, у човеку. као игу камену. У прошлости, у садашњости и у. будућности; У свима временима.и увек. Борба између „материјалног“ и „идеалвог“ је беспредметна, депласирана, јер је, кажу материјалисте, „идеално“, проста измишљотина, фикција и —- лаж. Прогрес и истина је само у, променљивим облицима материје; суштина. је

вечна и непроменљива. Постоји само. „рационално“, „ирационална“ не. 8.

Ако узмемо да је теорија материјализма тачна т.ј. да је човек. чист продукт материјални без духовног и душевног, као засебне снаге и функције у: себи, у смислу независног изражавања. Другим речима, да је'човек без два лика и обличја т.ј. да се теорија дуализма не може: одржати, већ да је монизам једино истинито филозофско гледиште, — онда се намеће питање: како разумети борбу човека са „материјалним“ у себи, изнад себе и око себе» А борба је ту, од почетка света, од првог човека. Та је борба тако рећи, смисао живота, садржина културе и цивилизадије и прогреса уопште. Она је отимање, савлађивање, ослобођење =— од чега» Од „материјалног“ или за потврду „материјалног“> Ако је „материјално“ „ствар по себи“ у човеку, цео човек; ако се сваки акт и појава у свету и међу људима, индивидуално и колективно, свеједно, не може друкчије протумачити но само снагом „материјалног“ у човеку и друштву, — онда у чему је суштина борбе човека са „материјалним“, у чему смисао и циљ те борбе» Шта је то у човеку што га покреће на борбу Борба са самим собомг Са сопственом сенком као из оне познате басне» Гаква борба изгледа неразумљива и донекле комична. Борба без икаква изгледа на успех и победу.

Или би ту борбу требало тумачити и друкчије. А то друго тумачење, свакако, неће ићи у прилог теорије материјализма већ у прилог теорије идеализма т.ј. полазиће од претпоставке и мо-

Д%