Учитељ

59 С. Жесен

јентирање на карти, претрпаност предавања и географских 'уџбеника статистичко-економским материјалом и општим схемама, услед чега ученици после изласка из школе не поседују често елементарна географска знања“. Зато Совнарком СССР иц.квкп. предлаже комесарима народне просвете савезних република да се управљају по следећим директивама: у географској настави у у основној школи (3 и 4 разред) ученици имају добро да запамте главне географске термине (провинција, река, мора, планина, градова итд.) и да добро читају географску карту у границама које програм предвиђа, на основи веће очигледности, приступачности, популарности и занимљивости излагања“. Чак у програму 7 разреда (географија СССР) препоручује се, да се „смело упрости и растерати наставно градиво програма од економских и статистичких појединости и једновремено да се прошири у овим видицима географска карактеристика сваке републике, покрајине и области“.

После неколико претходних варијанти за јесен 1934—85 били су објављени коначно „стабилизовани, наставни планови, а тако исто детаљни програми са тачном поделом наставног градива по годинама, па чак и по деловима године. Ови планови, које је Москва издала, обавезни су за читав Савез. Да бисмо оценили значење ове прокламоване, стабилизације, која поставља границе свакоме даљем „експериментисању“, довољно је да подвучемо, да је за 16 година совјетска педагогика преживела сет фаза у своме развићу, од којих је свака доцнија одлучно негирала ранију, и да су за ово време наставни планови и програми:мењани пет пута и то не само у детаљима, већ је сваки на најрадикалнији начин замењивао ранији (1918-19, 1923-25, 1927-28, 1930-31, 1932-84). У 1933 години совјетска педагогика се чаксодрекла и самога термина „јединствена радна школа“, вративши се на стару поделу школе за опште образовање — на „основну“ и „средњу“, па су једновремено били уништени и сви нарочити типови школа који су за време револуције створени (на пример, „фабричко-заводска семиљетка“, „сељачка школа“, па онда „школа колхозне младежи итд.)')

Посматраоца нових наставних планова изненађује њихова 'велика сличност са традиционалним наставним плановима школа „буржоаских држава“. Два недељна часа „Историје комун. странке“ у најстаријем разреду и један час „Познавања друштва“ у пет међувременских разреда (Ш до МПЦ), ето, то је све што је остало од енергичних покушаја да се „буржоаски“ наставни предмети замене новом „пролетерском“ науком. Од старих предмета још

не постоје у совј. школи само стари језици и веронаука.

5 Од нових типова школа одржали су се само „рабфаки“ у облику течајева за спремање привилегисане омладине за више наставне заводе.