Учитељ

14 д-р Артур Либерш

Необично је поучан у томе погледу један од најјачих Гетеових доживљаја из детињства. У кући његових родитеља је владао, под утицајем његовог оца, црквени протестантизам, кога је и сам Гете назвао: „једна врста сувога морала.“ То учење није могло да задовољи ни душу а ни срце. Јаче су на њега утицали пиетисти и други секташи, који су тежили за приснијим формама приближавања Богу.

У својој аутобиографији при крају првог дела прве књиге прича он о утисцима, које су такви правци на њега изазвали: он прича, како је сам себи саставио службу божју, како је сам себи саградио олтар, како се, без знања својих родитеља, при једном рађању сунца, први пут молио Богу и уопште како изгледа цело то дечије религиозно обожавање природе.

Не може се рећи да је Гете био заправо типично религиозан човек, а нарочито онда када се мисли на било коју одређену цркву и религију. Па ипак у њему је живела једна дубока религиозна природа, која се нарочито јасно изражава у неким његовим песмама,

Додуше целокупни однос немачког класицизма према религији је у неку руку проблематичан. Али је исто тако једнострано сматрати га за један потпуно пагански покрет, као и за један у ужем смислу те речи ортодоксни правац. Требало би да неко једном испита те религиозне основе и темеље немачког класицизма и идеализма.

Али баш код Гетеа човек наилази веома често на то дубоко осећање демонскога, ирационалнога, тајанственога, праматерин“ скога, дакле на ону дубину из које произилази и из које се рађа религија. А код тога осенања се налазимо сасвим близу томе да схватимо важност религиозног доживљаја за дете. Ми смо дете назвали човеком фантазије. Али смо одмах додали, да дечија фантазија ради по сасвим другим законима него фантазија и уметност одраслих. Ја верујем. да се особености природе дечијих доживљаја ирационалнога, најбоље може ући у траг на тај начин, када се посматра и проучи најважнији продукт дечије фантазије наиме бајке.

Дечији свет бајки има исти значај за дете, који има релнгиозни свет за одрасле. Прво, овде владају тајанствене силе, које поступају потпуно самовољно. Друго, у овом свету је све друкчије него у природном свету са његовим законским 4 законом утврђеним редом. Треће, тај се свет самостално ослобађа од објективне контроле. У њему је све меко, неодређено и велелепно. Треба само узети у обзир фантастичну неодређеност бројних података у бајкама. Сретни принц живи са његовом принцезом хиљаду година, и ако они после тога не умру, онда живе још и данас. Садржина бајки се одиграва у неодређено време, на у фантазији замишљеним местима, у брду од стакла,у чаробном дворцу или у некој огромној шуми. Законска различитост између појединих области природе и предмета је отклоњена. Жито се претвара у злато, жаба у принца, ципела носи човека кроз ваздух, чаробњак чини човека невидљивим или непознатим итд. итд.