Учитељ

138 Јеап Ргаре!

стварних психолошких услова који условљавају педагогију интернационалне колаборације, па ће се тако најбоље видети колико поље рада стоји пред нама и колики нас задатци чекају.

Не хтевши ни у ком погледу посматрати ствари с гледишта политичке структуре различитих нација, ипак се може констатовати да ниједна од савремених идеологија није у контрадицији с идејом мира у принципу. С једне стране, у истини, демократски режими почивају на принципима чије су интернационалне тенденције свакоме довољно јасне. С друге стране, ауторитативни режими, ма колико каткад изгледали непријатељски расположени према идеји пацифистичке колаборације, одликују се двема карактеристикама чију важност треба тачно уочити и правилно ценити. На прво место, да се одрже потребан им је мир: мања им опасност прети од спољашњег непријатења него од револуције и сваки зна да је највећи ризик рата револуција унутра. Друго, и следствено томе, постоји извесна интернационална солидарност ауторитативних режима, заснована на логици ствари (док, по формалној логици, национализми би требали да се међусобно туку).

Тако се долази до закључка да би, у свакој земљи и према потреби сваке, стварно ефикасно васпитање за мир могло да се изводи заједно са националним васпитањем. Ми смо констатовали да је свака национална идеологија у суштини експанзивна и ма како да су различите, и чак потпуно контрадикторне, све идеологије теже извесној универсалности. Једно интернационално васпитање водећи рачуна о тој околности мора поћи од принципа да је потребна озбиљна студија сваке универсалности која се жели постићи, свих услова успеха и свих тешкоћа које стоје на путу остварења оваквог васпитања. Главни проблем васпитања за мир, у истини у томе је да се нађе стваран интерес којиби могао покренути свакога да покуша разумети другога, а нарочито да разуме свога противника. Дакле, уобичијена пацифистичка пропаганда или уобичајена настава циљева и резултата Друштва народа нису довољно ефикасни у овом погледу: апстрахујући што такво придиковање наилази на све веће и веће тешкоће којих мора бити свестан сваки човек садашњице који има осећај за стварност, оно ни приближно не претставља мистику по снази заноса сличну оној националног осећања. Напротив, објективна студија изгледа за експанзију принципа интернационалне идеологије ствара квасац. за један особени интерес: захтева од свакога да, остајући при своме гледишту, има пуно разумевања за гледишта свога противника а, нарочито, ако ова чине ма какву сметњу.

Речено је и поновљено да истинско васпитање за мир треба да се састоји, не само у једноставној настави пацифистичких идеја, већ у пуном духовном прилагођавању међународним односима. Дакле, у мери у којој сваки буде свестан да је ово прилагођавање једна дужност за живот, један услов ширења своје властите идеологије, моћи ће се изградити на легитимним интересима националног стајалишта цео један морал и цела једна логика интернационалног васпитања. Разумети гледишта супротна својим, ући у психологију других народа, укратко, предвидети и претумачити по-