Учитељ

Је ли могуће васпитање за мирг 141

Укратко, ми смо непрестано под двојаким потиском, да се одмах прилепимо за стварност која нас окружује — што чини суштину егоцентричне илузије — и да прекорачимо границе ове стварности да би је довели у склад с осталим светом — што је дело ослободилачког разума. Али никада једно дато стање не би нас могло уверити о свом сталном и дефинитивном карактеру: свако освојење ширег хоризонта контра-балажеирано је све свежијом менталном инерцијом, карактеристичном инерцијом егоцентризма. Такво је објашњење, опште и људско, нереда којим се инспирише дух интернационализма. Прилике су створиле, ма да тога нисмо свесни, један нов свет: никаква акција економска, политичка или социјална не може се водити више без опасности по равнотежу целога света. Разноврсна међузависност нација и цивилизација боде очи и најкратковиднијима. Факат је да се ствари не посматрају с те перспективе; у место да предвиђамо, ми завезаних очију тапкамо у месту. Чак шта више, ризнице солидарности, уједињења и несебичности које смо ујединили да бисмо на свакој тачци земље створили националне отаџбине, постају сметња нашем проширењу. На начин описан горе, истакли смо јасно саме резултате нашег напора координације, и отаџбине које смо створили, марљиво дисциплинујући наш егоцентризам, оживеле су овај уздижући га на степен колективног егоцентризма што га је учинило више тиранским.

Закључујемо, да је васпитање за мир сигурно могуће, данас као ијуче. Али, с обзиром на стварност, више него у прошлости, данас је потребно опште рашчишћавање. Ово васпитање претпоставља нарочито савесну студију технике примењене педагогике, хоћемо рећи студију најделикатнијих проблема психологије детета и психологије младости.

Вшен п де |' епзегспетеп! де Та Зослеје дез паћоц5 десетђге 1934

С француског Драг. Прокић

Учитељи и сва педагогика и дидгнктика стењу од методике. То је педагошка болест. Т. Масарик Када учитељи стварно буду организовани и престану у својим листовима да млате празну сламу, углавном, методичку — онда ће они и без сваких катихизиса морала умети да сугерирају деци општеважећа правила. Т. Масарик Васпитач мора стално да води надзор над децом: ни један минут дете не сме да буле остављено самом себи. То не значи, да дете не би било слободно, већ под нарзором, За учитеља је најважнији задатак да он тако изводи надзор, да се дете не осети негслободно. Т. Масарик

Никада не захтевајте од детета нешто чије извршење не можете проконтролисати, У свом правилу налази се све учење педагогике,

Т. Масарик