Учитељ

146

0 77" _С. Хесен вида у убнос, такб и лирско осећање прелази у нетром. Хелени су имали нарочито развијено осећање за-лепоту природе, што доказују сачувани остаци некојих лирских песника, нарочито Алкеја, Сапфе, Алкмана, Ибика, Анакреонта и других“, а осећање природе и у најновија времена може да изазове сазнање природе, за што је класичан сведок Нећтћон 2 са својим златним речима што их је изрекао у славу Хајделберга. Није случај што у тој лирској епоси, која је пуна осећања природе, процветава јонска философија, која је обележена јаким лирским цртама и траговима. Колевка грчке лирике у исти мах је и колевка грчке философије. Милет, Сам, Колофон, Ефес, одакле су лиричари Калин, Симонид, Фокилид, Мимнерм, Хипонакт, јесу завичајна места свих великих философа М! века. Грчка лирика претходи не само јонској космологији, него и грчкој етици уопште; она претставља благо психолошких сазнања и етичких рефлексија, а ове су утолико драгоценије што су мање диктоване систематизорском рефлексијом а више се оснивају на непосредном искуству живота.“ Етички материјал што га даје грчка лирика огледаћемо најпреу монодици: елегији, јампској поезији и мелици и, затим, у

хорској лирици. (Наставиће се)

ИНОСТРАНИ ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

Школа у Русији и револуција

— ОД проф. С. Хесена —

8 Сличан биланс — огромно повећање броја ученика при необичном снижавању нивоа школе и квалитета наставе — видимо

и у области средњошколског образовања. Као што се види из раније наведених наставних планова, под „средњом школом, сада се у Сов. Русији подразумева свака школа која је виша од четворогодишње основне школе. Да бисмо упоредили совјетску школску статистику са оном из времена од пре револуције, треба броју од 600.000 ученика у разним типовима средњих школа у 1914 години додати око 300000 ученика виших народних школа (четворогодишња школа која се базира на четворогодишњој основној школи). Али и у овом случају број ученика средњих школа за време револуције повећао се преко шест пута (1938/84 — 5,500.000). Ово беспримерно количинско растење пре-

6 Џ. у. М атом -МоеПепдог! Неџетзеће Машгриаег у делу Кедеп ипа Уоптдре Ва 1, Вешп 1925 рг. 170—196. Упор. и моју расправу Сапфа и епшка њене паршенофилије. Из Страног Прегледа, ! и !! полгође 1934, бр. 1—4. Београд 1985, стр. 23—27.

7 Р. Реиззеп Пге РлПозорћгте дет Сттесћеп, Пејрглр 19213, ро. 30.