Учитељ

186 Тихомир Т. Продановић

Још од почетка године увели смо обичај да ученици скупљају разно камење и руде и да то доносе у школу. Сваки од ученика, који нешто нађе, дужан је да напише и нацрта о томе где је нашао. Ујутру се деца скупљају око наставниковог стола. Коментарише се о нађеном, открива се шта је, по том се уз кратку легенду ставља на ниски сто (деца су га сама израдила), где су већ многе нађене руде. Колико је деци омиљен овај рад, мислим, да је излишно говорити. Осим овога, он је самосталан и свестран...

То јутро је мали Шабан донео један необично леп узорак каменог угља. Ја сам баш тражио овакав примерак, па да згодном приликом упознам децу са каменим угљем, нарочито док је још свеж утисак о опаженом заплављавању. Из збирке сам узео слике о рудокопу и стројевима, донео своју унапред спремљену причу о рударима, као и једно труло дрво. Те моје припреме су готово остале незапажене, јер су деца била заузета донетим узорком. „Дрво! Види, види: кора“. „То је ћумур!“ — Шта мислите: да ли је ћумург Подвојена мишљења. Е, сад ћемо одмах видети да ли је ћумур — донесите ћумур. Деца доносе са поменутог стола ћумур. Упоређују. Кушају тврдоћу ножићима. „Тврђи, није нумур, тврд као камен, а и тежак“. Да покушамо још и на ватри. Део ћумура се брзо усијао, док је непознати део спорије. „Гори! Гори!“ „Тврд као камен, а ипак је угаљ!“ Како да га назовемо: угаљ је а сличан је каменуг Камени угаљ. „Ааа, то ли је он!2] Камени угаљ... Камени угаљ“.

Да ли се сећате оног дана кад смо били на кишном поточићуг Деца причају о постанку земље и о заплављавању. Шта је било са оним дрвимар „Покривала их земља.“ Шта је радио угљар кад је сложио купу» „Облепио је“. Разгледасмо минијатурну купу, коју су деца изградила после посете правој купи. Отвори ти нашу „фуруну“. Шта има то у њојг „Пепела“. Од чега је он постаог „Од дрвета“. А како то да није у купи остао сам пепеог „Није било ваздуха.“ Шта је овог „Дрво“. Какво дрво, погледајте га бољег „Труло“. Деца ноктима цепају труло дрво. Од чега је иструлилор „Од влаге“. Шта још треба уз влагу» (Без одговора). — Шта је још требало уз ватру па да дрво постане пепеог „Ваздух!“ Е, исто тако уз влагу треба ваздуха па да дрво труне; без ваздуха не би иструлило.

Можда би сад неко од вас знао како постаје камени угаљ» Ја ћу да вас потсетим на неке ствари, и ви ћете то знати. Погледајте добро овај комад каменог угља: чему је сличанг „На дрво ево и коре.“ Да, камени угаљ постаје од дрвета. Ви се сећате оног заплављавања у поточићу. Тако је у старо време било много, много великог дрвећа. Једном дођоше страшне непогоде. Громови су пуцали. Земља се тресла. Велике кише непрекидно падале. Од тих непогода пало је то горостасно дрвеће на земљу. А шта је било с њим кад су падале велике кише» „Заплавило се.“ И прошло је много, много стотина година од тога времена, док једног дана људи не пронађоше у земљи то окамењено дрвеће — камени угаљ. Зашто дрвеће није иструлилог „Није било ваздуха.“ А сада да спојимо све што смо до сада говорили о