Учитељ

Библиографија 189

Библиографија.

Цјелскупна дјела Петра Петровића Његоша, у редакцији д-р Данила Вутловића, Београд 1985. 89, стр. 657, повезано у платно. Цена. 200 дин. На отплату по 25 диш. месечно. Издавачко предузеће „Народна култура“, Београд Кнез Миханлова бр. 3. Штампарија „Привредник. — У времену када нашу књижарску пијацу плаве многа туђа издања сумњиво вредности, када се књижевност комерцијалланра и од ње тражи само добар профит а не гледа се на квалитет књите, у том времену је заиста велика кураж издати целокупна дела једног назнер најтежет али и најдубљег и најмисаонијег песника. Ту кураж је имало ново падавачко предузеће „Народна култура и у ванредној техничкој опреми издало Његоша у једној јединој књиги. Сваки интелигентан човек, оваки ђак н сваки југословенски родитељ треба да се радује овоме подухвату и да ово дело набави за своју домаћу бпблиотеку, јер оно вреди стотине других површних књига, које само тренутно забављају а не васпитавају. Једно од најтенилајнијих и најдубљих дела, југословенске књижевности је Његошево дело и оно ће остати докле постоји наш: народ п њета не могу да замене друге књиге. Ту је п Горски вијенац, п Луча микрокозма, п Шћепан мали, п Слободијада, и Мање пјесма, и Пустињак цетињски и све остало што је неумрли Његош нашисаб, чак н његови преводи: Прво пјевање Илијаде и Слово о полку Игорову.

Њетошу припада прво место међу нашим песницима и он се мери са најтенијалнијим и најмисаонијим песницима света. Али Њетош није само песник, он је п генијални религиозни и филозофски мислилац, владар народни и учитељ народни, према томе, један од највећих југословенских педагога. И о Њетошу су писане читаве студије и књиге; постоји читава библиотека, коментара. критика и огледа. И то је добро и потребно. Али прави Његош се види, осећа. и у њета се уживљавамо и од њега се поучавамо када га латано читамо н када се чешће навраћамо на његове мисли по његова осећања.

Његошево дело је огромно када се има у виду баш то што је оп као н Караџић био самоук:

| „Самоук сам, ако штогтод знадем: По буквици учио сам књигу, По људима учио сам свијет, По звјездама богословију... И тај самоук се својом гтенијалношћу пш сопственим трудом нопео на највише лествице налџе културе и стоји као најрсчитији пример како се радом постиже све. Зато је он и певао просвети ове речи: „Несрећан је народ, Кота зраке твоје Не свијетле сјајне; А тај вјечно срећан, Који теби диже Споменике хвалне И храмове сјајне!“ И тај велики родољуб и теократа највише је ценио јунаштво: Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, Којијем се пјане покољења. А јунаштво је у њега витештво; једно од пајвећих метафизичких и педатошких начела. Слобода је друго највише метафизичко и животно начело у Његоша „Слобода је име дивно, да њом људско срце кивно“.

Част и слава су такође највише цењена начела у Његошу: „То се знаде, честити валису, Да га никад они дати неће; Па ко има части и образа, Би ж то мога икад захт јевати Од народа једног слободногаг“