Учитељ

"ЧИТЕЉ ЕЈЈ

ПЕДАГОШКИ ЧАСОПИС ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА

НОВЕМБАР 1935 БЕОГРАД 16 (50) ГОД. БР. 3

УРЕДНИК МИЛИЋ Р. МАЈСТОРОВИЋ БОЖЕ ЈАНКОВИЋА 50

ПСИХОЛОГИЈА И ПЕДАГОГИКА

Задатак наставе“)

— Од А-р Вој. Р. Младеновића а) Схватање у прошлости

Код примишивних народа, који не знају за наставу, старији у заједници поучавају млађе, тако да они врло брзо стекну држање и умешности потребне за активно чланство у заједници. Ако бисмо ту хтели да тражимо почетке организованог васпитања, могли бисмо их можда наћи понајвише у припремама које се врше за т. зв. „посвећивање“ (тј. ступање у ред одраслих чланова по правима и дужностима) или у самом, обично тајном и с мучењем и смртном опасношћу скопчаном акту посвећења. Много је теже утврдити почетке праве наставе, али се у многим заједницама и они могу можда констатовати опет поглавито у вези с „тајном“ посвећивања, која се у разним облицима одржала у многим заједницама све до данашњих дана (на пр. „конфирмација“ — зрелост за члана цркве, „посвећивање“ за члана калуђерског, свештеничког или ритерског реда или реда „слободних зидара“; „морнарско крштење“ за онога који дефинитивно ступа у морнарски позив итд.). Духовна добра, која се састоје из бајки, прича, мита, песама, разних предања, налазимо и код примитивних народа. Она се „предају“, објашњавају са старањем да постану својина „посвећеника“. Уз њих се надовезује учење обичаја, норми, предања, вештина итд. потребних за живот — дакле ипак почетак наставе. И код првих почетака наставе у данашњем смислу њен задатак је био претежно у стицању умешности, вештина. Тако се настава која је код старих Грка пружала основу за „опште образовање“ сводила поглавито на гимнастику (скакање, трчање, бацање дискуса, бацање копља, рвање) и музику (свирање, певање, рецитовање песама). Доцније настава музике обухвата „читање и писање“ и друга знања из „граматике“ (национални језик и књи-

#) Одељак из опште педагогике.

Учитељ 13