Учитељ

Залатшак наставе 197'

друкчије него Песталоције. Док је овај полазио од суштинеи једне и друге па би дошао до задатка, Хербарт је пошао од васпитног циља који је сам поставио као врховни принцип, па је из њега све даљим нијансирањем појмова извео целокупну своју педагогику и дидактику. До каквих је резултата дошао, изложили смо већ раније. Задатак је наставе по Хербарту да образује многостраност интереса. Она то чини кад образује такав „круг претстава“ или „мисаони круг“, да из њега редовно произлази морална воља, јер Хербарт верује да „мисаони круг“ може да претставља и само мртво звање. Интерес служи као посредник између знања и воље, а како је воља многострана, мора и интерес да буде многостран. Настава, која не ствара „многостраност интереса“ него само мисаони круг, тј. даје само знање, а не остварује свој задатак, није васпитна, и њу Хербарт не признаје. Ну он се извесно као и Песталоције изражава за „хармонијско“ образовање кад захтева „уравнотежену многостраност интереса“. Ако се пак сетимо да је Хербарт и појам интереса сводио на однос између претстава исто онако као и вољу н мишљење — онда је разумљиво зашто његово схватање наставе не одговара стварном животу него је конструктивно. Његови следбеници су узимали и осећање у помоћ, да би објаснили појам интереса, али и осећање Хербарту произлази из односа између претстава. Није онда чудо што је по Хербарту „мисаони круг“ играо пресудну улогу у настави, и што је такво схватање у току времена довело у пракси дотле да настава често пута не значи много више него предавање знања ученицима по једном унапред одређеном шаблону 6) Данашњи погледи

Оба велика педагога из претходног чланка наглашавали су сасвим оправдано тесну везу наставе с васпитањем. У даљој о6бради проблема о суштини и задатку наставе нису били ретки покушаји да се појмови наставе и васпитања разграниче на тај начин што је узет појам образовања као шири, па се интелектуално образовање називало наставом а емоционално и вољно — васпитањем. Задатак настави према томе налажен је претежно у предавању знања док је буђење моралног расположења, из којих ће произлазити воља и поступање, спадало у васпитање.з) Један истакнути педагог“) који је изашао из Хербартове школе, али био опрезан према његову интелектуализму а отворено противан Цилеровом схватању, писао је пре три деценије да је „саопштавање науке први задатак наставе“, а Крик, један од најистакнутијих савремених педагога, тврдио је пре десет година да је педагогика Ло свом пореклу учење „о техничком преношењу наука“, да је она оила „слушкиња наука кад су оне покушале да духовно освоје свет“) а с друге стране нашао је однос између науке и

5) „Васпитање у ужем смислу“, кажу наши Хербартовци. 4) Ог Егп5. уоп ЗаПулшк, 9 Е. Кпеск, Рећозорне дег Еглећипр, стр. 22.